Omladina i njena književnost (1848—1871)

310 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

књиге, које нису печатане правитељственим праБописом, и да одсад, изузимајући само канцеларијска дела и „Србске Новине“, докле их правитељство помаже, у свему осталом буде слобода у писању и, печатању што се “и е правописа.“ 23 јануара 1863, изишла је званична одлука уда се по канцеларијама има писати досадашњим правописом; то има важити и за Србске Новине, докле их буде правитељство потпомагалље, и на послетку да се књиге 84, основне школе имају тим правописом печатати; у свему осталом да нема. ограничења у правопису.“ Најзад, 7 марта 1868, министар просвете Димитрије Црнобарац укида и последње ограничење, налазећи да питање о правопису »н2е може никако бити предмет политичког законодавства, већ иде у област науке, која је јеДини његов законодавац, а овоме се потпуна слобода рада мора оставити,«

У бившој Војводини, после увођења уставности, и нагле духовне обнове, нови правопис се све више шири. Рукописни ђачки листови који су изилазили у новосадској гимназији 1861 и 1869 пи· сати су новим правописом, и ако је у школи службени још био стари правопис. Листови, сама Матица Српска, падају у руке младих, који се журе да што боље и потпуније примене нове идеје. ДаНица се штампа новим правописом:; Србски ДневКик избацује Ђ, Б, 5, Ђ, али не узима јоту, и зато задржава |, 16, нђ, 15, Јол и тла Пела Омладина. гледа у Вуку свога учитеља, и његова смрт оплакана је у омладинским редовима као највећи национадни губитак. Владан Ђорђевић, који је у име српских ђака у Бечу говорио над његовим гробом,