Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 347

графији има оваквих места: „Ми смо се веризали, ћурликали, ликали, бањали, гавранали, котурали, где је требало терати вериз, терати крмачу у село, и чувати од ње сељачку кућу, погодити трљин штап у земљу... |< ит. д. Књига коју је Змај најпажљивије прочитао била је Даничића и Будманија ВјестлЕ ћтраћаћод 11 зтрзвод јелВа.) и Српској Краљевској Академији предао је своју он збирку од 10.000 речи.

Да би се изгледало што већим народњаком и ] Вуковцем, пише све и јужним наречјем. Бранко Ра- | дичевић не само да каткада, из метричких разлога, употреби јужно наречје место источнога, но има и целих песама испеваних у јужном наречју, као на. пример Адјук и Ајдуков гроб. Ђуро Даничић и Јован Илић тако су писали до саме смрти. Стојан Новаковић је многе своје раније радове писао на јужном наречју. Јован Живановић и Драгиша Станојевић И данас су сачували тај омладински обичај. У Матили 1867 предлаже се уОмладини што ће се скоро скупити у Београду“: „Јужни нам говор ваља примити за књижеван“.

И као што данашњи мостарски песници ради стиха каткада употребе источно наречје место јужнога, тако су песници шездесетих година по погреби своје источно наречје замењивали јужним. Тако код Јакшића, има: '

„Гром је ријеч којом збориш хола... „Цели сам свијет из тебе глед;о, „Ти који си пријеваром црном

На мегдану јунаке обарго...

1) Богословски Гласнит, 1904, У, 1—9. стр. 59.

>) „Ове читао, врло пажљиво и много бележио. Нарочито Даничићев део — њега је свега до мрве прочитао. Ова лразна поља у књигама исписао, Примећује, полемише. одриче, додаје тексту пова градиво, нова | тумачења речи, које износе по 4—5 редова. Ниједну књигу није Змај прочитао са оваквом пажњом“. Др. Јован Максимовић: Змајева Лектира, ___Орпски Књижевни Гласник, 1906, књ. ХУШ, стр. 120.