Omladina i njena književnost (1848—1871)

345 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Или код Змаја:

Кад се Србин Богу моли Не кад скрсти руке двије...

Јужно наречје захватило је не само поезију, где могло бранити својом еуфонијом, но и саму прозу, и то научну, природњачку прозу. Мита Ракић преводио је Бихнера јужним наречјем.

Историја је учитељица живота, али рђава учитељица. Она се понавља, али и слабо кога чему учи. Вукова школа била је гоњена нетрпљивим и бевобзирним противницима. Када су једном однели победу, Вуковци су исто тако почели гонити своје противнике, потврђујући још једном познату реч да човек у овом свету може бити само или чекић или наковањ. Књижевно мерило којим су судили једнога писца било је: како се он држао у борби око језика и правописа. Је ли био Вуковац, њему се гледало кров прсте, и са малим талентом на ова звона проглашавао се за генијадног писца. Ако бе на своју несрећу држао старе школе, није се водило рачуна о његовим стварним способностима, п за њега није било довољно мржње или подсмевке. Они су имали секташтва, фанатизма једне религиозне групе, и није неоснована она реч Милице Стојадиновић—Орбкиње да на сваку нову књигу која није зготовљена по символу Вукове вере млади „бацају анатему као калуђери на Доситијева дела“.

Само тако се могло десити да се у засенак баци један одличан писац, један од најумнијих и најваслужнијих људи наше књижевности, Јован От. _

__Поповић, који се усудио штампати своје стихове |

црквеним словима. Из ТИХ „језикословних“ из КО-Ј

——————— 5 Зе Пн . _ теријских разлога, преко сваке мере прецењен је