Omladina i njena književnost (1848—1871)

сл о)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 3

српско, стекло је у Срба још више симпатија и за иначе симпатичног Петефија.

Нарочито на Змаја Петефи је учинио велики и неизгладиви утисак, и много добрих ствари од Змаја остале су од тог благотворног утицаја искреног песника, мађарског. Змај је са толико вештине и успеха преводио Петефијеве песме да су многе ушле у народ и у популарности такмиче се са народним песмама. Од Петефија је остала Змају и она љубав према Беранжеу, склоност за либералнопатриотску поезију. Змај је много преводио, али никога више од Петефија: преко двадесет овећих песама, и Витеза Јована, који је превод аустријска цензура 1860 била забранила. Доцније, када се та, српско-мађарска слога била помутила, Змај, осуђујући мађарски шовинизам, није одрицао књижевну љубав своје младости, „узоритог великана“ који га је инспирисао, и узвикивао је:

Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободин метеоре !...

Други један знатан наш песник, Ђура Јакшић, имао је исту љубав за Петефија. Светислав Вуловић тврди да је Петефи Јакшићу био најмилији песник, да га је њему привлачила сличност по судби и темпераменту, и да је читајући њега и сам почео певати. Сам Јован Јовановић му је дасу руке и препоручио песме барда мађарске револуције.) У својим списима Јакшић на неколико места помиње Петефија, и то речима после којих се не може сумњати у његове симпатије. У Успоменама другу Јови Јовановићу 18288, он растужвн

0) Дела Ђуре Јакшића, књ. УЏ, стр. 12.