Omladina i njena književnost (1848—1871)

360 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

губитцима после Револуције вели: „Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га“) и наводи ПетеФија: укао што то дивно п поетично каже.“ А на другоме месту: „Чарде п црква, једнако Богу годе — тако је рекао песник, који је од свога народа глађу морен, само за једно Бога молио, да под оном заставом погине, на којој ће написано бити »слобода света, «<«“)

Оно што је за старије покољење био Коцебу и Чоке, то је за ново био Мавро Јокаји. Сам он имао је извесних симпатија за Србе, и сликао их симпатично у својим романима, а 1859 писао у листу Мадуал Заујб чланке, у којима је препоручивао мађарским књижевницима да упознају мађарску публику са српеким ппсцима. Он се на српски почиње преводити још од педесетих година. 1857 Змај преводи у Седмици његову Лепу Розауру п писца проглашује „мађарским Димом«. Исто тако, на истом месту, Антоније Хаџић преводи Адамант и Једну црту из последњег потрета. Словенка, 1860, доноси роман Последњи Хусит. Даница је донела приличан број његових романа, п приповедака. Јавор, за кратко време свога излажења, доноси: Гига Шонкољи, Сикулска девојка и Добра стара Госпођа. Матица има Трипут бог помаже (1867, Пероз п Један у животу Кромвеловом - (1870). Србијанска Вила доноси Калдарије |1865), Карин 11866), Шта знају жене и Два добра пријатеља (1867), Осуда на смрт (1868). У засебним Ењигама изишле ву: Гусарски Краљ |1367), Приповетке (1869), Сироти богаташи 11871). Плодни Јо-

') Дела Ђуре Јакшића, књ. ТУ, стр. 20. %) Дела Ђуре Јакшића, књ. ТИ. стр 159.