Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА МИ ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 361 РЕН АЕ ЕНВЕР СВА ИЕ

каји, занимљив, са пријатним комбинацијама маште п стварности, романтике и реализма, допадао се

пелом том покољењу. Романтичне приповетке ње-

гове често су служиле за, узор нашим слабим приповедачима шесетих година, а његови полу-реали-

стички романи нису могли бити без утицаја на.

Такова Игњатовића, мађарског васпитаника, толико свикнутог на мађарство, да је до смрти сачувао свој мађарски акценат и мађарско „домољубље“.

Остали мађарски писци, за све време омла-

динског покрета, обилато се преводе. Нарочито Змај, преводи Толдију Ј. Арањија. |1857), Толдијину старост |1871), Отму Мурањ-града од Арањиа, (1876) и најзад Човенову трагедију Имбра Мадача, (1890). Сем тога; песме Коломана Тота, Ђулајија, Арањија, Јокајија, Золтана Балога, Гарањија, и тако даље, и то у толикој мери, да му је Ватрослав Јагић замерао у Кпј естлви за толико превођење са мађарскога. Велски барди, којима је Арањи одговорио на понуду аустријске владе да напише песму у част цара Фрање Јосифа, Велски барди, у снажном преводу Змајевом, постали су једна од најпопуларнијих песама, и тридесет година, ва све време борбе за уставност у Србији, чули су се они у свима приликама када се имала манифестовати љубав према народним слободама.

Од многобројних преводилаца са мађарскога треба споменути Миту Поповића, који је отпочео писати на мађарском, са његовим преводима Петефија, Арањија, Ђулајија, Верешмартија, Ј. Вајде. Исто тако Ђорђе Рајковић преводи Кишфалудија и Гарајија.

Још највећи књижеван утицај мађарски био је у драми. Још из давна мађарску драму радо су