Omladina i njena književnost (1848—1871)

366 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

мачког семена, одзиви немачких акорда.“ 1838, у Сербском Народном Листу, (бр. 27—98), он преводи из уЗапсегћеђе«“, од немачког романтичара Фридриха де ла Мот Фукеа, прослављање поетског средњега века и љубавну историју трубадура, „сердарских стихотвораца“, како вели српски прево| дилац. У опште, то је доба нашега угњурања у ||немачко море“, како је рекао Тургењев за Русе око 1840 година. Љубомир Ненадовић пропевао је под утицајем немачке поезије. Јован Илић. који изгледа толико националан, почео је преводима немачких лиричара. Светпслав Вуловић нашао је у лирској поезији Бранка Радичевића, утицаје Хајнеа као у епској Бајрона, којега је Радичевић могао знати само по немачким преводима. Змај, када се као ђак враћа кући, доноси дела Шилера, Гетеа, Хердера, и о распусту их чита.') = Педесетих година, када је са победом љустријске реакције, дато више места немачком језику по школама, немачки утицај је толико јак да се бори за превласт са школом народне поезије. Шумадинка п Седмица препуне су превода са немачког, поред Чокеа, Виланда и Хердера, и преводима без вредности од писаца без имена. Цели бројеви листова и часописа педесетих година испуњенп су са слабим преводима усђ немецког.“ „Немачка Филозофија, пише Јаков Игњатовић 1857, немачка критика, немачка поезија дошла је и код нас у моду. Новн нараштај србски одма је окусио 04 овог новијег плода. Без обзира све је сад к немачком духу т-– тежило. Младеж србска читала, је Гетеа, Шилера, Гелерта, Тидгеа, Лесинга, Виланда.

г) Јован Максимовић: Змајева. лек : = н Гласник. 1906, Ху. стр, 116. 1 Ј) тира. Српски ожатнц И асњи

>) Сербски Летдиис, књ.