Omladina i njena književnost (1848—1871)

368 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

великих осећања, са његовим декламаторским и свечаним језиком, био је као поручен за младо покољење наше. Шилер је био један од оних писаца чије су се мање ствари тридесетих година највише преводиле. Сербски Летопис доноси 1839 у стиху превод Јована Пантелића Семеле. Јован Драгашевић прича у својој автобиографији. Истинске приче, како су му се 1860 српски књижевници у Новом Саду чудили када им је причао да није читао ни Гетеа ни Шилера.') 1847, отац Бранка Радичевића, Божидар Радичевић превео је Вилхелма Тела, а 1851, Јулије Радишић, друг Бранка Радичевића, који се помиње у Ђачком Растанку, издао је свој превод Фијеска. Шплер ће бити један од оних писаца који су шесетих година владали у репертоару српских позоришта: Вилхелм Тел, Марија Стујарт, Сплетка и Љубав и Хајдуци (од 1870) били су међу најрадије гледаним комадима. У Преодници 1866 Илија Огњановић чита свој превод „ Турандота«“, а Алекса Поповић Марију С "ујартову | ПТилерову поезију преводе Јован Илић, Милорад П. Шапчанин; преводи Шилерових песама сусрећу се у Световиду, Словенци, Даници, Вили. Звоно, преведено на српски 1858, ") инспирисало је три српска песника: Љубомира П. Ненадовића у Попари и осталим »„мозајицима«“, Јована Сундечића у Вршидби, Никанора Грујића у Српкињи код навијања.

Окладна и мирна, поезија олимпљанина Гетеа није много одушевљавала наше запламтеле романтичаре. У доба када се одушевљење истицало изнад свега, њима се није могао свидети овај песник

') Истинске приче, Београд, 1890, стр. 189. 3) Седмица, превод Саве Павишевића.