Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 369

Филозоф и рационализт, који је писао; „Ах! како је истинито да ништа. није фантастично ништа велико, ништа није депо као оно што је природно.“

И љи занети националисти нису могли марити ва космополита, васпитаног у најбољим традицијама ХУШ века, који није делио тевтоманију и галофобију својих сувременика, и за кога је један романтичар, Петефи, рекао: „Глава му је алем, срце камен: он није волео свој народ.“ Изузетно, Јан Колар је имао нарочитих симпатија за великог песника Фауста. Али у опште, Гете је за романтичаре био сувише разуман, озбиљан, ладан, и они га читају и преводе, али ни из близа онако обилно и онако топло као његова премца Шилера. 1864, Дамјан Павловић издао је свој превод Горквата Таса, оставив за собом у рукопису Ифигенију у Тавриди, од које ће трећи чин донети Матица 1866, у преводу Ал. В. Поповића, а коју ће најзад 1899 Змај превести, у дубокој старости.јУ Преодници, :866, Иса Барић читао је свој превод Фауста на небу. Сем Васе Живковића, који је превео Баука, Рибара п Љубичицу, Змаја који је превео Бога и Бајадеру, доцније Ифигенију у Тавриди, Гете није нашао много других преводилаца.

Још ив рана Хајне је био цењен и вољен код наших романтичара. У певању Бранка Радичевића. има јасних утицаја Хајнеових, и Светислав Вуловић је у својој монографији показивао те утицаје немачког песника на младог писца Бачког Растанка. Али нарочито код српских песника шездосетих година Хајне је имао читалаца и подражавалаца. У њему се тада гледао не само велики лирски темпераменат но и слободоумни политичар пи либерални сатиричар. Лаза Костић у своме књи-

ОМЛАДИНА и ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ | 24