Omladina i njena književnost (1848—1871)

370 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

жевном памфлету против Змаја, ) овим изричним речима, сведочи о том великом Хајнеовом утицају: »уХајне је заиста, у нашој младости, био неки идеал и Змајови и мени. То се морало опазити п по нашем певању. Било је то пре неких четрдесет година, кад је Јован Јовановић, тада међ нама још само Киш, покренуо свој Јавор. Нађем се ја једно вече у сиромашној редакцији у аљмашком крају, кад наиђе наш тадашњи Аристарх, др. Јован Андрејевић, „Јолес.<“ Наше је Хајнејство тада билоу ф цвету. У редакцији Јавора није готово било никакве друге књиге осим Нетпез УџетВе. Јолес нас одмах обојицу узме на миндрос: „овај сијонски славуј у германској шуми“, рече нам, показујући на Хајнеове списе, „отроваће вас обојицу.“ — „Ако. је и отров, сладак је«“, примети Киш.“ И одиста. обојица су се тровали тим „слатким отровом“ „сијонског славуја“, само с том разликом што је Змај у Хајнеа умео наћи и узети лаку духовитост пи насмејану меланхолију, док је Костић узео само цинизам, исто онако као што су му сеу целом Шекспиру највише допали каламбури.

У омладинској књижевности, у току шездесетих и почетком седамдесетих година за којим је било исто онолико књижевних симпатија колико су ранија поколења српска имала за Коцебуа и Чокеа, а то није мало. Преводиоци из Хајнеа многобројни су. Од познатијих писаца Хајнеа су тада преводили: Лаза Костић, још од 1360, Змај (и веће

') О Змају Јовану Јовановићу. Сомбор, 1902, стр. 451. 0 утицају Хајнеа на Змаја, Јован Максимовић: Змајева“ Лектира. Српски Књижевни Гласник. 1907, ХУП, стр. 117. О српским преводима из Хајнеа, Јован Окерлић: Хајне у српским преводима, Одјек, 1906, бр. 51. Јован Грчић: Бранково Коло, 1906, бр. 8: - Е 55