Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 47!

песме, као Фиргуси и Богомрак), Јован Грчић-Миленко, Милорад П. Шапчанин, Стојан Новаковић, пи то у размеру српоких народних песама и јужним наречјем. Од пробраних прозних радова Хајнеових, Даница, 1865, доноси Лондон и Енглез, из Етдизсће Етадтетће. Вила, 1368, даје одломке из Флорентиских ноћи, из којих је у Зори читан превод онога класичног описа Паганинија. Србија Љубомира Каљевића, 1868 године, доносои „Хајнеове мисли“ 0 Франиуској, а 1869 Идеје (Тавеп. Паз Висћ !е Стата). Овај превод је од једнога од најбољих и најкњижевнијих старијих преводилаца наших, омладинца: Мите Ракића, који ће исти превод штампати 1877 у засебној књизи, у доба када. пушта на свет и остале своје преводе Хајнеове прозе: Из Италије и О Енглеској (1879):

Око 1870 године Хајне се код Омладине нарочито ценио као политички сатиричар. И како је било велике сличности између немачке реакције од 1830 и 1840, против које се борила Млада Немачка, и реакција у Србији, против које се борила Млада Србадија, наши су са нарочитом намером, са неприкривеним задовољством и са извесном коришћу преводили на српски духовите и оштре сатире Хајнеове. Мита Ракић их је само ради тога преводио, и Србија. их је ради тога и доносила. Од значаја је по српску књижевност што је та политичка сатира имала утицаја на Ђуру Јакшића. Његова „писма покојној цензури“: Покојној цензури. (Србија, 1870) п Моја љубав (Млада Србадија, 1871), очевидно су писана у духу и тону Хајнеових Идеја, које је песник могао читати у самој Србији, у живом и допадљивом преводу Мите Ракића. Исто тако нешто доцније, 1882, Бетињски, (Добросав Ружић)

24"