Omladina i njena književnost (1848—1871)

82 ТОВАН СКЕРЛИЋ

у својим успелим Ђерданима, подражавао је Хајнеову прозу.

И после омладинског покрета Хајне је сачувао

своју велику популарност код српских писаца п код српске публике. Ниједан страни песник није превођен тако обилно п са толико љубави као Хајне. Поред великог броја мање познатих преводилаца њега су преводили и Драгутин Илић, Владимир Јовановић, Милорад Митровић, Риста Одавић, Алекса Шантић, Сава Мијалковић и Милорад Павловић, и још у данашњим књижевним листовима често се сусреће са ситним преводима из Хајнеа. И то „хајнејство“, што рекао Лаза Костић, које код нас траје већ скоро пола века, жив је доказ колико се код Срба ценио и волео геније великог немачког песника, који је више но ико од његових романтичарских савременика остао млади близак данашњим поколењима.

Мање но Хајне био је на цени његов сународник и савременик Берне. Њега је нарочито доносила Матица 1369 (Роман, Нешто о језику и о стилу, Мушке сузе, Једно старо. срце у очи нове године, Проповед о љубомори). Седамдесетих година Перо ће нарочито пстаћи Светислав Вуловић, направив се протагонист његове „природне критике.“ Као хајделбершка школа немачких песника, која је тражила и налазила санкцију језика у народној поезији на Рајни, као народна швалска школа, и наши романтичари су истицали и подра жавали српску народну поезију. Родољубиви Кернер, који тако добро представља душевни_ кивот. немачких родољуба после Јене п Ваграма, налази врпоких преводилаца : Коста Руварац преводи Зри