Omladina i njena književnost (1848—1871)

378 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

испушта из руку персијске песнике. И он почиње преводити источне песнике, са великом љубављу, са великом вештином, са толико успеха да су његови преводи Боденштета бољи и већма источњачки но сам оригинал немачког песника. Листови шездесетих година пуни су његових превода, по Боденштету и Даумеру, песника персијских, арапских, татарских, турских, и Змај је пун одушевљења, за Хафпса, „безбожника неумрлог“, код којега тражи и налази епикурејску филозофију живота.

1861 изилази његов Источни бисер, ускупљене песме разних источних песника.“ „Красни преводи Даумерови п Боденштетови пебама, вели Змају једном занимљивом предговору, осладили су ми пре 7—8 година источно песништво“. Он помиње како је пратио и гутао збирке источних песника, како се упознао са пословима Гетеа, Рикерта, Платена, и како је стекао велику љубав за Исток са његов ђулистанима, шедрванима, сунчаном и страсном поезијом. Он више не може да подноси суву и сиву средину у коју је судба бацила њега, за чију је страсну Душу светлост и сјај Истока.

Њему је тешко да проводи „дане гњиле«, у средини умлаких жена“ и „женских људи“ међу којима живи. И он се обраћа својој отаџбини по избору, земљи својих снова:

Мајко моја несуђена, Сестро моја невиђена, Невестице окићена, Ој Источе мој!

Исток је за њега био, као и за све романтичаре, сан слободног, пуног, интензивног, поетског живота, онакав каква је Боденштет певао: