Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 379

Ја би сатро све вериге Па да сване свет слободе, Смрвио би све науке Што доносе труле плоде И човека мраком воде,

Па да с други живи роде, Не из блата, не из воде, Већ из даха, из живота, Из снажине, из слободе.

Многобројни Змајеви преводи источних песника нису управо преводи: то су потпуне абимилације и срећна подражавања. У предговору Источног бисера он је са правом говорио: »овде има више моје мисли и изражаја, за које управо не знам јесу ли моје или туђе.“ Исто то он вели п у предговору Песама Мирзе“ Шафија, које су изишле у засебној књизи и у издању Ђорђа Рајковића, 1871: „Неке сам песме из Боденштета, превео, неке сам по њему прерадио, а има их богме које сам Мирзи Шафији подметнуо, за које се он срдити неће, јер није жив, а није никад жив ни био. То је Фингират појета, коме је Боденштет своје песме подметнуо, а што не би и ја неке моје, које су у томе духу, те не кваре хармонију.“ И не само да је Змај писао та одиста хармонична подражавања источним песницима, но је и сам ибпевао неколико добрих источних песама, као што су Лем-Едим, Селим-бег, Два сна.

Јован Суботић, који је призивао:

Доју Хафису са другови...

има такође источњачких песама, као што су Мој талисман, Мој амилет. Али источњачку боју нарочито има његов романтични опев Анчематска звезда.