Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 383

На престолу Харун сједи, Харун ал Рашид...

А: има их и таквих које су испевале само у пола српски, са таквим обиљем турских и аралских речи, да се не дају читати без речника. Тако је Биссмиллах: |

Папуче верди Шејтан гјелди Папуче јок, Хаир чок.

Успех те турско-српске поезије Јована Илића, завео је многе наше песнике. Сам Змај, „Осијан“ у младости, постао је Аливерић Тузлак у старости, п написао збирку те хибридне поезије, са необичним обиљем турских и арапских речи, за које не знају ни сами босански мухамеданци, чак ни они књижевно образовани. После њих дошла је једна гомила песника, махом из Херцеговине, који су данас створили једну невероватну, двојезичну поезију.

Источњачки мотиви, утицај источне поезије; какву су пренели немачки романтичари, јесте једна од главних одлика наших романтичара, и један од најјачих утицаја немачке књижевности на српску. Као и култ народне поезије, тако је и култ источне поезије, две ствари које су изгледале, тако националног порекла, у ствари само одјек, — појачан локалним приликама, — западнога, немачкога романтизма.