Omladina i njena književnost (1848—1871)

388 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

није било тешко убедити, и имућни појединци и веће српске општине стану слати новчане прилоге. На скупштини новосадске Читаонице 1861, председник Др. Светозар Милетић предложи да Читаоница прими на себе ствар позоришта. Предлог би усвојен, устав“ написан и послан на одобрење влади која га је брзо одобрила. Већ 1869 одржана је прва скупштина друштва Српског Народног Позоришта. Један одбор, чији је председник био заузимљиви Јован Ђорђевић, и у коме су били Змај, Ђорђе Поповић, Др. Јован Андрејевић и Емил Чакра, старао се о материалном напредовању дружине. Од 1861 дружина је почела са успехом и пред великом публиком давати представе. Пуних шест година, - све до 1867 године, дружина је, под управитељством Јована Ђорђевића, обилазила сва знатнија. српска места, играјући патриотске и историјске комаде Јована Ст. Поповића и Јована Суботића, будећи свуда српску свест, и налазећи свуда на одушевљење и благодарност.

Србија. је још из рана показивала љубави за „театор“. 1835 Јоаким Вујић се бавио у Крагујевцу. Кнез Милош нареди да се сагради позоришна зграда о државном трошку, — и да Вујићу титулу „књажевско-српског театра директор.“ Прву представу давао је „директор“ Вујић пред својем „отцем“ кнезом Милошем, „беговима«“ Михаилом и Миланом, и пред нарочито позваним отменим гостима. Вујић је играо „своје“ комаде: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бједни стихотворец, Шнајдеврски калфа, а. од 1836 дошла сум историјска приказања, Паденије Сербије у време светог књаза Лазара, у шеснаест „представленија“, и Востановленије Сербије чрез светлог књаза Милоша.