Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 389

Новосадска дружина која је 1340 прелазила Београд играла је комаде Јована Ст. Поповића и Атанасија Николића. Готово исти репертоар имала је 1849 она дружина која се из Загреба и Сиска, спустила у Београд, сем што је као новост давала Ернанија од Виктора Ига, у преводу Јована Ст. Поповића. 1847 играла је у Београду једна панчевачка група, са преводима из рускога, немачког, талијанскога, међу осталим и Скапенове ђаволије од Молиера.

После 1848 у Србији се показује велико интересовање за позориште, више но и код војвођанских Срба, који су иначе у свему ишли напред. Прилично је места где ђаци и млађи чиновници обравују дилетантске дружине. 1850 помиње се се једна дилетантска, позоришна, дружина у Шапцу. Исто тако на Убу дилетанти играју Апотеозу Карађорђу, гКертву Аврамову, Смрт Стевана Дечанског. Истих таквих представа било је у току педесетих година и у Крагујевцу, где је Краљевић Марко и Арапин имао великог успеха.

А 18251 међу Београђанима је јак покрет да се подигне стално народно позориште. У београдском Чпталишту образује се нарочити одбор од 2! љубитеља уметности, из средине најугледнијих грађана београдских. За кратко време би пскупљено 5000 АЕ а већ 1852 поче се зидати позоришпа зграде у абаџијској улици, ондашњем средишту српскога Београда. Али земљиште на ком се зидало није било погодно, трошкови су били велики, прво одушевљење за »„театор“ било је спало, и цела је ствар одложена за боља времена.

1857 једно немачко путујуће друштво отпочиње давати представе у Београду, из почетка,