Omladina i njena književnost (1848—1871)

390 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

само на немачком језику, али како му није добро ишло, и како је београдска младеж захтевала, почне давати и српске комаде. Поред обичног репертоара старих српских позоришних дружина, Коцебуа и Јована Ст. Поповића, давата је и Заира Волтерова и Ромео и Јулија од Шекспира. Велико чиновништво и богато грађанство слабо иде на представе, и публику сачињавају мало чиновништво, ђаци и средњи сталеж.

1862 Јавор помиње како је у Србији велико одушевљење за позориште, и како не само у Београду и Крагујевцу, но п у Ужицу, Пожаревцу, Градишту, у свима већим местима млађи чиновници и ђаци образују дилетантске дружине и са великим успехом дају српске патриотске комаде. 1862, августа месеца, Београд је покривен барикадама, и сваки час кровови вароши могу планути, али лицејцима то ништа не смета да на самим барикадама дају гозбу глумцима, који су се затекли

бомбардованој вароши.

У току 1863 у Београду су бе стекли најбољи чланови новосадске и загребачке дружине, и приређују низ представа, комаде Коцебуа, ИФланда, Голдониа, Шпилерова Вилхелма Тела, Шекспирову Укроћену горопад, цензурисану Сеобу Србаља Ђуре Јакшића. Али ма колико да су глумци били савесни и репертоар обилан и разноврсан, одзив је био слаб, нарочито код имућног света и грађанства. Стање дружине било је тако рђаво, да се морало помагати скупљањем добровољних прилога, п карактеристично је да од 41 приложника свега, 8 нису били из чиновничког реда. Глумци су се ипак трудили да дају што боље ствари, и у то. доба створио се онај вагребачко-новосадско-бео-