Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 391

градски репертоар шесетих и седамдесетих година: немачке сентименталне игре и лакрдије, Француске мелодраме, посрбљени и непосрбљени мађарски комади са певањем, нешто Шекспира, Голдониа, Шилера и Ига, од Срба: Јован Ст. Поповић, Јован Суботић, Матија. Бан. Као драмски писци јављају се тада, поред Драгашевића, чији Хајдук Вељко има трајног успеха, и Стојан Новаковић и Панта Срећковић.

Београдски позоришни одбор чини велике напоре да се дође до сталнога позоришта, и трупе и зграде. Неколико пута су чињени озбиљни покушаји, довођени су глумци из Новога Сада и Загреба, отпочињао се рад са великим репертоаром, одзив је био велики, али за неко време само, после је настајала засићеност, умор, застој, док цела ствар не пропадне. Али људи добре воље, нарочито млађи свет, нису се дали обесхрабрити, те истрајност би најзад крунисана, успехом. 1867 Српско Народно Позориште дође ) Београд, и с овом се дружином, како вели Ђорђе Малетић у своме стилу, „појави се нова, дуга на облачном талијином небу.“ Кнез Михаило даде обећање да, ће о своме трошку савидати зграду, обећање би одржано, и 1 октобра 1869 била је прва свечана представа сталној српског народног позоришта у сталној згради. Сан неколико нараштаја био је испуњен, напори омладине београдске били су уродили плодом.

Љубав према позоришту ишла је код Омладине упоредо са љубављу према Шекспиру. Шекспир се дотле тако мало знао да Сербские Летопмсм 1895 пишу о „Леару“, а, Седмима. 1857 тврди да је Милош Обилић Јована От. Поповића подражавање „Шилеровом“ Магбету. 6 јула 1857 игран је Ромео и