Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВОНСТ 393

Хамлета и целога Ричарда Ш, у оним угластим јамбима и неразумљивом језику.

Сем Костића, Шекспира је у омладинско доба преводио и Аца Поповић Зуб, чији је превод Венуса и Адониса, у народном стиху, изишао у Бечу 1861. На конкурсу Народног Казалишта у Загребу, 1863, Јован Петровић добија награду за свој превод Млетачког трговца, који улази у репертоар српског и хрватког позоришта. 1863, јула месеца, игра се у Београду Љубав може све или Укроћено тврдоглавство, ушаљив комад у + раздела“, који је „по Шекспиру и Шинку написао Холбајн“, а с немачкога превео плодни позоришни преводилац Спиро Д. Которанин. 1866 Милош Зечевић издаје свој превод Јулија Цезара, у течним стиховима, не без местимичне речитости. Вила, 1868 године, доноси један одломак из Отела, који је са уинглеског ориђинала“ превео А. В. Поповић.

Романтичарско уважење Шекспира код Омладине најбоље се види из прославе његове тристагодишњице рођења, приређене 1864 у Новом Саду. Два »инглишменствујућа члана“ Омладине, како их назива Аца Поповић Зуб, један песник и преводилац Шекспира, Лаза Костић, а други естетичар и позоришни критичар, Др. Јован Андрејевић, предложили су и наваљивали преко Србскога Дневнака да се успомена „божанственог песника“ свечано прослави и у младом српском народу. Није било тешко склонити ентузиасте и увек песнички расположену књижевну младеж, и прослава Шекспира, одиста се свечано одржала крајем априла.

Тога дана била је прва скупштина Матице Српске у Новом Саду, и многобројни чланови са свију страна били су дошли да присуствују том