Omladina i njena književnost (1848—1871)

400 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ствари, а особито књиге, биле су разбацане куд које, а лежале су неке и на патосу, па кад ми која затреба сустанем мучећи се док је нађем“.') Змајева слика из млађих година, коју је радио Нова Радонић, представља песника по романтичарском идеалу: плашт са наборима, велики шешир, пуна брада, врат без огрлице, поглед изгубљен у даљину.

Бајрон је и нашима, као и свима осталим западним романтичарима, био драг не само као један од највећих песника, но и као образац каква треба да је романтичка душа, како ваља да живи један романтичарски песник. Бајрон, са његовом страсном, поносном природом, прометејским пркосом п олимпијском охолошћу био је идеал свих романтичара. Ламартин га је назвао „свргнутим анђелом“, а Млада Немачка гледала на њ као на полу-бога.") У српској књижевности сазнало се за Бајрона почетком тридесетих година. Први преводи на српски из Бајрона су из 1831 године, а не 1837 како је писао Светислав Вуловић. У Сербском Летопису 1831 и 1839 превео је П. Демелић три песме „од Бајрона“. Сербски Народни Лист доноси 1837 један слободан превод Мазепе, и не поменув име писца. У то доба, 838, Сербски Летопис има „Пушкиново подраженије Бајрона“, као што у Србским Новинама 1838 има чланак Лорд Бајрона последња љубав.) У Шумадинци, 1858, Љубомир П. Ненадовић, који је 1848 певао:

7) Др. Илија Огњановић у Занимљиве приче и белешке из живота знаменитис Срба. стр 88.

>) Јоћаппев Ргоејвв: Јаз јипде еитзећата. Ејћ Висћ дешасћег бејзћевтезсћјсћ(е. 5иштаг., 1899. 5. 39.

5) Св. Вуловић: Бранко Радичевић, стр. 147.