Omladina i njena književnost (1848—1871)

=> от

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОРТ

Код Јакшића, романтичне природе по превасходству, љубав за романтичног хајдука је толика, да га он не тражи само у витешка доба хајдуковања у мутним временима ХУГ и ХУПЏ века, по кршевима џиновских планина, но и на самом крају прозаич-_ нога века, у још прозаичнијој дућанџијској вароши Београду. Такав је, у приповетци Рускиња, његов Змијаковић, идеални хајдук који је запалио срце лепе Рускиње Ксеније, са станом у околини хотела „Балкана“. Она тако говори, као да је оставила Гусара из руке: „Ајдук!... А зашто не кажете: заштитник незаштићених, избавилац подјармљених, утешитељ, извршиоц воље свемоНуе“ Главна одлика нашега поколења, од шездесетих година то је хипертрофија осећања, стално раздражење маште, потреба бити непрестано у „кипећем одушевљењу,“ излазити из обичнога колосека, пошто по то не бити као други. Из те потребе вечитога заноса дошла је потреба да се одушевљење вештачки производи, и средство је било просто : ал- · кохол. Алкохолизам је постао атрибут поезије, исто као и дуга коса, исто као и неверна драга, Сви велики песници, презирући филишћанске обзире, пили су, и свој бол утапали у вину. Није ли Бајрон провео младост у оргијама, и у стиховима пуним чулне поезије славио Сарданапала % Наш Сима Милутиновић је узвпкивао: „Цјана крчмо, и отац и мајко !.,<

И алкохолизам постаје сталан мотив српске романтичарске поезије. Џити изгледа нашим омладинским песницима, не само поетички, но и мушки, јуначки, српски. Џити, то је славна српска тра-

~—