Omladina i njena književnost (1848—1871)

406 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

диција, то је дужност достојних потомака Краљевића Марка, огога Краљевића Марка који је легеном пио рујно вино, пола пио, пола Шарцу даво! Милорад П. Шапчанин кличе:

У руке пехар! Наискап сви! Србин си брате! Српски ми пиј! Бити и пити, Свето је то, Марко је пио По ока сто.

Бранко Радичевић је био пример Омладини, п његов Бачки Растанак није ништа друго но развучен опис једне ђачке пијанке:

Кликни, брате, ко што чини соко! Испи чашу да т' засузи око!

(Ох, тако се за Марком јадује, | Таком сузом он се оплакује.

Било је то доба када су сремски виногради рађали да се није знало шта ће се са родом, п када се у Београду неготинско вино продавало по грош ока, и тада се лако и јевтино долазило до те патриотске и лиричне течне инспирације. И наша поезија, пуних двадесет година, удара на вино, и бокали, аковчад, кондири, пехари, механе, подруми, славине, врањеви налазе легионе својих песника. Седммца, 1853, доноси Винске песме, које је „Винољуб Чутурашевић од Сунђер-града, брат рођени Винка Лозића“, посветио „свим бокалџијама и тиквичарима.« И сам оличени „биргер“, одмерени, свечани, до грла закопчани Јован Суботић пева. Песме уз вино пи Типик пића.