Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 4

речника. Лаза Костић је пун чудних и смешних кованица“, које ће остати као пример шта се све радило са језиком у доба наших „природних генија“, који су држали да је богом миропомазаном песнику све допуштено, како у животу тако ну речнику и у синтакси...

У том погледу најтипичнији је један заборављен песник из шездесетих година Ђорђе Марковић. То је био особењак и „прави боћете«“, како га назива Лаза. Костић, по потреби учитељ језика и учитељ мачевања, а у изгубљеним тренуцима и симболички песник. Од њега је 1862, у Новом Саду, изишла једна чудна књига, на коју су и Јавор и Даница скренули пажњу, препоручивали је, чак прештампавали поједине одломке. Та најлуђа књига нашега романтизма, зове се Роморанка, усан матере српске, не школи, не ком ученом Друштву, већ простим матерама ив Срема, Бачке и Баната, којима благодарим за све, што у Роморанци пише, и што ће писати.“ Књига је мутан симболичан опис живота тица и инсеката, али испевана једним невероватним, нечувеним језиком, за који писац тврди да. је научио код простих жена, гатара, бајалица и врачара. Почетак предговора овако гласи: „Новорица чиз, подмладицу Мајке, на једно уво примала, на, друго, пропушћала. На гојазне шипке Меленице навила, са праве УЖице, коју је њој Мајка. показала, скренула сад у кавезу, три пуна лета јадикује. Мајка њена по гори за њом мутећи, падне Соколу у нокте. Соко је покуса. Сад Суварци по земљици леже, Ококостиште мрави разнели.“ И почетак саме песме овакав је:

Суручица, ти ми срце мути, Кад помислим на ревену другах,

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 27