Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ У 419

варе они се смеју пусти, а из њени груди отисне се тежак, дубок уздисај...

„Еј, сладак ли је тај уздисај, блажено је то чекање.“

„У врту, дивном једном врту, на китњастом сагу, кога. је мајска зора земљи поклонила, седела _ је једна мома, бледа као смиљак, а. слаба као. слаби стручак најнежнијег мајског иветка 26] И. тако, у томе књижевном језику онога "доба, до вамога краја !

Стил којим су писали, сви, чак и они најбољи јесте задихан, усиљен, сентименталан, свечан. Тако су писане романтичке приче Ђуре Јакшића, тако Змајева Видосава Бранковића, тако Манзор и Џемила и Крв за род Јакова Игњатовића. Јован Грчић има да опише беседу у Великој Кикинди, и он то чини у овом тону: „Плаво небо србског живота, србске среће, осуло ве сићаним звездама. Звездице трепере, светлуцају, све лешпе, све дивније злате будућност српском роду. А те сићане сјајне звезде, што Србадији златна живота обричу, зову се Србска Омладина.““) Лаза Костић оваквим тоном пише у својој источњачкој причи Махараџа, у Даници за 1861: „Мејма! страховито је грмела та реч по шупљој одаји, страшно је грмнула кроз прозор у балштенску тишину, лотове се руже тргоше од отра и замоташе своје мирисаве чашице у меке душеке белога лишћа, и у небу је чак сотрмнула грмља“ вина те смрвљавајуће речи, грмљавина, таманећег живота, месец је од стра пропао у понор запада,

звезде побледише од стра, а зора, тињајућа, млада

1 Даница 1861, стр. 215. 2) Даница, 1961, стр. 988. 4 а ) у < зУ 976