Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 431

ности и правопису. Његова реч је слободна, пркосна, отворена. Он је певао:

Та боље је спреда оберучке. Него страга ударити мучке, Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо. и кљасто.

Као што је природно код младога човека, нарочито код романтичарског песника, Бранко Радичевић је опевао љубав према жени. Само док је та љубав код романтичара била сентимантална, плачевна, према једној „сродној души“, и према „белој ћерци снова“, како је један од њих певао, код Радичевића је била чулна, прилично вулгарна, љубав према женској или женки, путска, пролазна, ћудљива. Поезија његова пуна је те грубе сенсуалности; ма која „сека“, „селе“ или „чедо бело“ њему је драга, само ако су јој затегнуте груди и виде „ноне“ беле, и није толико дивљачна да се даје „штипнути“, упипнути“, „љубнути“, и тако даље. Најчувенија песма Радичевићева, Бачки Растанак, јесте само опис једне ђачке пијанке, једна доста груба баханалија испод Магарчева Брда, где има много експавивне јоле де ототе, али исто тако и грубости и вулгарности.

Лирика Бранка Радичевића подсећа често на лирику Беранжеа, коме се данас одриче сваки лирски темпераменат, па чак и поетски дар. То је сасвим зелена анакреонска поезија, доста обичне чулности, без правих, дубоких, интимних осећања, бев широких умних видика који чине величину правих песника.

____ Добар део дражи која може да има његова поезија јесте лака, скакутава, нова Форма. У пое-