Omladina i njena književnost (1848—1871)

#32 | ЈОВАН СКЕРЛИЋ

зији у опште, само промена једне форме, која је постала досадна и банална, може донети успеха, као што је био случај са Војиславом Ј. Илићем. И пре Радичевића, почетком четрдесетих година, било је људи, као што су Јован Суботић, Никанор Грујић, Васа Живковић, који су покушавали да место расплинутог, тешког и мртвога хескаметра, уведу лакши и модернији метар и ритам сувремене немачке и српске народне поезије. Оно што су ти људи слабијега песничког темперамента покушавали и тек наглашавали, извео је Радичевић са оном лепом младићском смелошћу, која је једна од најсимпатичнијих црта његових, и са лаким талентом који му се не да оспорити.

__ То није више укочена, педантна. поезија, туђа и језиком и тоном, то су стихови који теку као. поток по ливади, чисти, бистри, свежи, несташни, блиски својем српском читаоцу, мелодични да је човек у искушењу да их отпева. Пебнички језик шевдесетих година изишао је добрим делом пз Ре мелодичне поезије Радичевићеве -

Само, ти стихови и ако су често одиста лепи, у целини су далеко од савршенства. Нема много стихова као што су:

Никад није вито твоје тело Рука млада моја обавила

Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело! Тио вече к'о да те донело Сред анђела са божија крила...

или они меланхолични стихови плаха млада човека који је волео живот и који је осећао близак дан омрти : и |