Omladina i njena književnost (1848—1871)

со со

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Лисје жуто веће по дрвећу Лисје жуто доле веће пада, Зеленога више ја никада Видет' нећу!

Глава клону, лице потавнило Боловање око ми попило: Рука ломна, тело измождено А клеца ми слабачко колено, Дође доба да идем до гроба!

Али на тај мањи део лепих, хармоничних и осећајних стихова толико их је слабих, неједнаких, често вулгарнога израза, баналних стихова, са невештином које тако јако одаје младост и занатско неискуство писца. И још када се има на уму да је Радичевић често прво писао само сликове па их после попуњавао мишљу и давао пун стих! Нигде се боље не даје видети колики је огроман напредак учињен у песничком језику српском но када се упореде стихови даровитога, Радичевића, најбољи који ву писани око 1847, са стиховима и недаровитијих данашњих младих песника.

Књижеван рад где се Радичевић одликовао био је Џед, лака љубавна лирика. Он се огледао и на епу, и дао неколико епских песама: Гојко (1848), Освета, Стојан, Утопљеница, Урош, Хајдуков Гроб (1849). Често то су доста невешта подражавања Бајрону, развучена, без покрета и без боје. Она представљају слабљење његова талента, и најзанесенији његови обожаваоци нису никад ни покушавали да много хвале те промашене покушаје. Значај Бранка Радичевића у српској књижевности је прецењен, Светислав Вуловић је писао да упосле Бранка нестаје брзо и оног шаренила,

-_ "од разноврсних песничких звукова“, и да је њиме

| ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 28