Omladina i njena književnost (1848—1871)
ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ _
Нсол брпски песник који је проникао, осетио и знао изразити ону опојну поезију севдаха, која се налази у извесним босанским песмама. Његови сонети Ох мало су ремек-дело те особите лирике,
Туго моја, рајска пријатности, Мој севдаху, моја жељо жива! Еда л' игдје на свијет драгости, Кано моја голубица сива:
Ђул ми ружа цавти у младости, Злато ми се и на сану снива, Што ја већма гинем од милости, То ми она све милија бива.
Међу најсавршеније српске сонетв иде онај красни Х! сонет из истог циклуса:
Чујеш, драга! Чујеш, злато моје ! Ти не буди врло поносита,
И ако је бијело лице твоје, Господскога соја племенита. Чујеш драга! Чујеш злато моје! Ти не буди плаха ни срдита,
И ако су црне очи твоје, Потајница муња огњевита.
Већ ми буди питома и блага! Јер ће тужан данак осванути, Кад ће младост твоја увехнути. Ако ли ми не верујеш, драга,
Ти погледај, како цвијет вехне, Па пожали и себе и мене!
Он је често умео да погоди ону лепу и складну простоту народне лирске песме. као у оном уздисању за „Дплбером-Аном :“
Што ме кори, што ме мориш, - Што ти са мном не говориш 2 Е.