Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У томе тако срећном подражавању најбоље народне поезије, Јован Илић је ишао врло далеко. Има код њега читавих ставова из народне песме, као што је почетак Пембе-Ајше. Под двоструким утицајем српске народне поезије пи немачких романтичара, који су обделавали и подражавали источњачку поезију, он је дао велики број својих турскосрпских песама, међу њима и срећних као што је врло популарна: На престолу Калиф седи. Харун ал Рашид..., али и таквих, где је локална боја злоупотребљена, и за које је потребан речник да се могу читати, као на пример Биссмиллах :

Ах Биллах тефтедар,

Папуча варми вар! и Калифа селам чок,

Папуча јок.

Јован Илић огледао сеи на епској поезији, п његови Пастири иду у ретке релативно боље епе српске књижевности. У бледоме дванаестерцу, са доста слабим и врло обичним стиховима, он је спевао једну народну легенду, љубавно супарништво два заљубљена пастира Милана и Љубинка, њихову утакмицу ко ће пре стићи лепој пастирци Ружици, која их је чекала на врху Малована, п смрт 0обојице, жртава љубави. Та поетска легенда служила му је као основ, око којега је исплео оппсе природних лепота Космаја п сву идиличност пастирскога живота. Ту има народнога елемента, народних | обичаја и веровања. И ако има п свежине и лепе простоте, ипак је тај романтично-сентиментални еп нешто млак, безбојан и ладан. Чак ни стихови нису тако једри, крепки п гипки као што су обичн