Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВПОСТ 461

код Јована Илића. Мало је добрих места као што 16. овог.

Умукнуше вјетри, занијеми гора, Црнијем је нојца све покрила мраком, Застрла је небо тамом и облаком, (Облаци се тамом за мјесецом гоне, Повија се мјесец па у њима тоне.

Или:

Пролећеше летом мјесеци и дани,

Ко облаци лаки вјетром разиграни, Прелећеше поље, прелећеше горе, Однесоше љето. За горе, за море, Однесоше тугу и немиле јаде,

Као плахи вихар цвијет са ливаде

А спусти се јесен питома и Олага

Коо под вјенцем, побро, невјестица драга, Златне косе свела на бијела њедра,

Па кроз гору шеће весела и вједра.

Као мало ко, Јован Илић је поштовао и волео поезију, и понајмање био занатлија међу српским песницима, „Пјесма није доколица, писао је ону старости, у предговору Дахира, пјесма је ђердан на бијелу грлу млађахне цуре; перо лабудово за калпаком витеза јунака; вино, којим се драга душа и срце за онијем, што је лијепо и добро; шербе, што но га, бива, хурије на седмоме небу о Бајраму срчу !«

Још 1859, у Сербском Летопису“), неповнати критичар, хвалећи Илићеве песме »„пуне ружичастог вдравља и свежих осећаја“, овако је јасно и кратко "оценио његову поезију: „Г. Јован Илић спада међу

оне ређе песнике“ српске који не пева из таште

_ 1) Књ. 99, стр. 194.