Omladina i njena književnost (1848—1871)

ис> 69

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

славе (као што то код нас, жали Боже, јошт многи чине, ма да немају ни најмање позива), него што му је душевна потреба мисли и осећања своја, осличити«“. И данас, после готово пола века, може се само другаче рећи иста ствар. Јован Илић је био врло особен, свој човек, како у књижевности тако и у животу. Дубоко незадовољан са људима међу којима је живео и са поколењима која су пристизала, он се повукао у себе, и туђ живот, увијао у тогу ћутања, као какав антички мудрац. У српској књижевности, он ће увек сачувати своје особено место. То је био човек који је претрпео највећи утицај народне поезије, у ономе што је најбитније и најбоље у њој. Нико боље од овога некадашњега, лицејца који је у шаркију ударао није осетио и изразио ону специфичну поезију источњачко-словенског севдаха, коју и најкултурнији Србин носи на дну свога срца.

М ли ЦА СТОЈАДИНОВИЋ-СРБКИЊА)) 1880 –1878

„Србска певачица Милица», „Врдничка Вила“ како су је звали њени романтичарски сувременици, била је пре педесет година једна од Па личности српске књижевности. Вук Караџић волео | је као своје дете и називао је „моја кћи из врч Његош је говорио о тој лепој младој девојци: „ја појета, она — појета, — да нијесам калуђер, ето. Кнегиње Црној Гори“. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали как

1) Извод из опширније књижевне пауке. која | 5 | пис У Матице Сриске, књ. 284. 1905.