Omladina i njena književnost (1848—1871)

А с> КА

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

ниједан српски писац није био дочекан. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим песмама; Ђорђе Рајковић јој је посвећивао своје стихове; Иван

Мажуранић долазио је да је види. И ван скромних граница српске књижевности било се прочуло име ове необичне девојке. Чешка списатељка Божана Њемцова пријатељица јој је, и са њоме је у преписци; немачки песник Јохан Габријел Сајдл посветио јој једну ласкаву песму, са Лудвигом Аугустом Франклом била јеу великој преписци, и у својој старости песник је сачувао верну и нежну успомену на пријатељицу из младих дана. У своје време листови су доносили њене слике, и по свима крајевима српским причало се о песнпкињи из Фрушке Горе, и људи су ишли да је виде и да, јој се поклоне. Од свега тога остало је неколико пожутелих Књига и један избледео спомен!

Још као тринаестогодишња девојчица Милица Отојадиновић — Србкиња огледала се у поезији пи [847 изашла је у Сербском Народном Листу прва, њена песма. Као жарка »„родољубица«“ поздравила је пламен који је захватио целу Европу као прву светлост младе слободе српске. Она је 1848 певала „словенске липе“, Книћанина и његове србијанске добровољце, све јунаке оне трагичне године. Када се ствар рђаво окренула по Србе, и када се са висине Фрушке могла видети бачка села у пламену, и када се очекивао упад Мађара у Срем, осамнаестогодишња „песмотворка“, која је читала Шилерову Јованку Орлеанну, заветовала се да ће оа гитаром у руди по српском логору песмом распаљивати гнев и храброст српских бораца.

И од 1848 године њено се име сусреће у срп-

_ „ским листовима и часописима, оног доба, у Војво-