Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 462

дичевића и хвали „лепе песме« Јована Јовановића, њени узори су код „Немаца. Хердер, Клопшток и Геснер, поред Гетеа и Шилера, а од Срба: Јован Ст. Поповић, Ђорђе Малетић, Никола Боројевић, Јован Суботић.

Она је јако, необично, за наше прилике и за наше жене, јединствено волела књижевност. За. љубав поезије она је промашила сав свој живот. И оно што је трагично у судби ове егзалтоване жене и одушевљене стихотворке, то је што њене песме јасно показују да „вила“ нашега романтитизма није ни имала лесничког талента.

Поезија њена је безлична, безизразна, ладна, сувише »објективна«“. Добра жена ова имала је осећања, али се брижљиво чувала да ономе што је интимно и лично даде маха и израза, и, 1865, у Сриснкој Слободи, Милан Кујунџић тачно назива њене песме и записке „скровитим«“. Она није имала смисла ни за ритам, ни за језик, и њени студени и укочени стихови невешти су, са скроз немогућим стиховима, какве данас не праве ни најслабији версиФикатори. Врло су ретки колико толико топлији и бољи стихови у тој ладној, оскудној и не-_ вешто стихованој прози. Праве су оазе у сувој и једноликој пустињи њене поезије песме као она Па смрт једној лепој сеоској девојци умрлој 2 марта 1855 године:

Твоје се друге купе (ј] лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку

Кити зелени.

Под венцем и ти млада Дочека данас све,

| (ОМЛАДИНА и њена књижевност 30