Omladina i njena književnost (1848—1871)

_ ЈОВАН СКЕРЛИЋ -

Али не као нева Свате кићене.

А сваки сузе рони На какав идеш пут, Кад с' звона гласи роје И мајка бије груд.

Свенуо то је цветак У мају века свог, | Смрти га ледна рука – Са света скиде тог. --

Сузе га свију прате Јер лепа душа би Пак се и Богу самом У На небу омили.

Можда једина добра родољубива песма ове песникиње која их је на стотине испевала то је Српско Војводство, написана 1867, и то само две или три отрофе :

У Фрушкој Гори близу код Сиона, У задужбини мајке Ангелине,

Ту мрачног гроба отварају с врата Деспота Ђурђа сужнога да приме. Ту леже деспот, име, власт деспотску

Заједно с њиме покри земља црна...

Па

И када су поред „несрећног Деспота“, сужња у коме се тада оличавала судбина и патња аустроугарских Срба, када су поред намучених костију његових положили и мртво тело војводе Стеван Шупљикца, који је живео колике пи наде српског народа 1848, српска вила, скрушена, и у сувам показује Србину те тужне гробове: