Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 481

Хајнрих Хајне. Политички песници Младе Немачке, заједно са ПетеФијем и Беранжеом, служили су Змају као узори његове обилне и крепке полптичке поезије. Ориентална поезеја, коју је у Немачкој започео Гете својим Западно - Источним Диваном, у половини ХЈХ века достигла је овој врхунац у Немачкој. Змај је пошао за том књижевном модом, и као ђак, — како нам прича Јаков Игњатовић у својим Мемоарима —, не испушта из руку немачке преводе персијских песника. И за неких двадесет година он са одушевљењем и страшћу преводи Хафиса, „безбожника неумрлог“, песнике татарске, арапске, турске и персијске. Исток, онакав каквога га је видео кроз Даумера и Боденштета, привлачио га је свим својим егзотичним чаром, својом страсном и сјајном природом, у којој су романтичари гледали једини достојан оквир велике и интензивне поезије.

И оно што ће Змај дати у Источном Бисеру «и Песмама Мирзе Схафија неће бити прости и голи буквални преводи но препеви, каткад нове и боље песме, какве је могао дати један песник од темперамента, и Србин, полуисточњак, предодређен да. осети и изрази опојну и пожудну поезију Истока.

Шевдесетих година Хајне је био песнички бог Змајев. И Змај и Лаза Костић тровали су, по речима Др. Јована Андрејевића, „отровом“ „сионског славуја у германској шуми“, само с том разликом што је Лави Костићу, који је код Шекспира нашао само МЕ из Хајнеа остао само цинизам, а Змај је примио од великог немачког песника ону симпатичну сентименталну подесмевку, навику да љубавни бол у песми исказан завршује духовитом речју, онај карактеристичан хајнеовски пива са.

8

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 31