Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

482

епиграмом на крају. Најзад, Змај је читао и преводио Гетеа, Уланда, Анастазиуса Грина, и сва та читања, и ако не систематска, помогла су да се многоструки и приемљиви његов таленат што лепше развије.

Све су то били спољни утицаји; његов значај и вредност његове поезије не долази отуда што је био вешт и даровит ђак ове или оне песничке школе. Главна снага Змајева то је његов изузетно јак песнички таленат, богата, снажна песничка душа, увек свеж и бистар извор поезије. Своју унутрашњу снагу опевао јеон у дубокој старости, сећајући се, како вели, на доба када му је небо било плаво, цвеће мирисало, када је као млади Бог осећао како га унутрашња снага распиње, п када је зло бацао под ноге и победнички га газио:

И док сам ногом тако, Врагове потир о,

Главом сам чак и срцем До неба допир'о. 5

И питао сам Бога, Треба л што да му дам Јер имам блага многа, Броја му не знам сам.

Са таквом унутрашњом експансивном снагом, са толиким богатством унутрашњега живота, са. тим талентом који се преливао, Змај је певао тако. лако и тако брво, да се у његовој поезији н осећа занат, рад и напор, и да све што је пева изгледа једна велика и срећна импровизација. То што је и много и успешно преводио за његове противнике био је доказ његове песничке душев и духовне сиромаштине, оскудне маште и никај