Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОР А Пена

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 483

оригиналности. У ствари, тоје долазило од богатства и гипкости његова духа, који је треперео под свима ветровима, што је он био покретан, схватљив и отворен дух као нико пре њега.

И све своје изузетне способности које је имао Змај је ставио у службу своме народу. Он није био поборник себичне и штуре теорије „уметности ради уметности“, песник ретких и болешљивих сензација, звучних речи и шарених епитета. Њему поезија није изгледала као дилетантска забава духа, пријатна проводња времена или празна игра са речима; он је био у традицијама нашега ХУШ века, када је цела књижевност радила „на ползу народа“, и када је књижевник узимао титулу урода васпитатељ«“. Он је био оно што се каткада код Немаца четрдесетих година звало РтодтатитФлећјет, јаван песник, песник по идеалу Прудона: песници и уметници јесу човечанству оно што су певци у цркви и добошари у пуку“. Њему је поезија изгледала као буктиња народа и човечанства, и песма је и њему и онима којима је била упућена певала:

Устај, живи, бори се, не клони, Ми смо никле у колевци с тобом, А над твојим нестаће нас гробом, Устај, живи, бори се, не клони!

И Змај је за пола века био еолова харфа целога српскога народа, певао што је осећало неколико наших нараштаја, и постао морални историк целог

једног великог периода нашега народног живота. _У том погледу његова поезија је морална, историја,

српскога друштва у другој половини ХЛХ века,