Omladina i njena književnost (1848—1871)

4841 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

а његова Певанија уприродна историја духова“ српских. 5 -

Змај је био најобилнији и најуниверсалнији песник српски, Он је певао ону духовну клонулост и тешке дане после великих нада и племенитих илузија од 1848. Он је био песник народних борби против туђинских навала и угњетавања, и као труба трубио на јуриш против свију оних који су кочили слободан развој српскога народа, као и против непријатеља слободе и напретка у крилу самога српскога народа, »устарабара«“ у негдашњој Војводини и „дукатоваца“ у Србији. Сва нестрпљива. велико-српска ишчекивања, све „либералне надежде« Уједињене Омладине Српске, све оно силно уверење да је куцнуо извесни час из народне Милетићеве песме, и да је српско ослобођење и уједињење, заветна мисао и сан толиких нараштаја, питање не година него месеца, све је то Змај исказивао у крепким и срчаним стиховима, који су се као молитве говорили гдегод је било Срба. Седамдесетих година, када се она општа, метафизичка и књишка љубав према нацији развила у стварну и разумну љубав према народу, пуку, широкој маси, Змај исто онако као што је био песник националних идеја и либералног слободњаштва, постаје песник грађанске једнакости и социјалне правде, републиканских и демократских тежња и идвала. Он у својем поетском одушевљењу није делио народ од народности, и тај песник националних борби српскога народа био је поклоник опште религије човечанске слободе, осећао солидарност народних маса у борбама противу насиља и неправде и жудео за бољим временима светскога мира и човечанескога братства. И Доц-

5 46