Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

да слободно и без ограничења каже целу своју мисао.

Али ако се Змај проучава без ружних предрасуда, и што је главно, са историјске тачке гледишта, у добу када је писао, није могућно не признати да змај представља, најразвијенијег, најобилнијег и најсавршенијег песника наше омладинске књижевности, да је он максимум онога, што је српска књижевност у оно време могла дати. Његове мане, то су мане његова доба. Не треба губити из вида, да је он певао у времена када се српска поезија тек са муком стварала, када су метрика и песнички језик тек постајали, када је мало ко даље ишао од обичног трохеја и примитивних сликова, и када су сви наши песници без разлике сликовали кажеду и можеду. Један данашњи песник другог, па и трећега реда, користећи се општим напретком и прогресивном савршеношћу српске поезија, пише боље стихове од Бранка Радичевића, али то не значи да он има "више дара, вредности п заслуга од песника Ђачкога Растанна.

Змај је био један од тих оснивача и патрис јарха наше поезије, и у томе погледу његове заслуге можда су веће но и самога Бранка Радичевића. Он није био искључиво уметник, поклоник „уметности ради уметности“ повучен у „кулу од слонове кости“, као какав Алфред де Вињи, но и широка благородна душа, заљубљена у све што је лепо и добро, смео човек од акције који је пловио матицом живота, расипник који је свој велики песнички таленат расковао у ситан новац и обилато га трошто на дневне потребе свога, _народа. Он је за српску књижевност оно о