Omladina i njena književnost (1848—1871)

192 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је Виктор Иго био за Француску, који је, по речима Ренановим, „звонио сваки час нашега века, отелотворио сваки наш сан, дао крила свакој налој мисли“. И ако има против себе естете, снобове и старовоље сваке врсте, за њега ће увек бити људи који верују у виши задатак књижевности, несебична омладина која има идеала и виших схватања живота, цео српски народ у свима сталежима и свима крајевима, за којега је име Змајево постало синоним поезије, и који својим здравим и непогрешним инстинктом гледа у њему једнога од највећих, најблагороднијих и најзаслужнијих синова својих.

ЂУРА ЈАКШИЋ (1832—1878)

а

Српска романтичарска књижевност имала је два велика песника: Змаја и Јакшића. Змај је обилнији и обимнији, разностранији и шири, али Јакшић има јачи песнички темпераменат, п то онај основни темпераменат једног правог романтичног песника, страстан и плаховит темпераменат који није имао ни један од наших песника. Змај, човек од необично гипка и приемљива духа, мењао сви прилагођавао времену, променама у идејама п укњижевном укусу; Јакшић је остао увек једнак и исти, у добрим и рђавим странама своје јаке песничке индивидуалности, увек неуздржљив лиричар, увек песник личности п страсти, са оним карактеристичним душевним стањем једног рођеног, природног и искреног романтичарског песника. с