Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 493

Као сви истински романтичари, Јакшић је оссћао у себи напонску снагу и силну жудњу за, нечим. вишим, јачим пи лешшим, носталгију пдеала и јаких страсти, очајан и болно раздражен што мора да проводи дане у једном студеном и мртвом добу без боје и без ичега налик на виши живот и поезију.

Осећам мишцу снажну и јаку, У срцу крви, у крви бој... певао је Јакшић, кавујући тако оно своје основно расположење, из којега ће шибати најличније и најснажније његове песме. Његова страсна и плаховита душа била је рођена за поетска времена витешких подвига, за далека херојска доба укрштених мачева, силних страсти и великих борби. Он је осећао у себи ону »„витешку крв“, »душу взажарену славом“ средњевековних јунака, и гушио се проводећи узак и прозаичан живот једног човека нашег сивог и прозаичног доба, нарочито свој живот сеоскога учитеља и малога чиновника, са великом породицом и малом платом, трошећи најбољу своју снагу и најлепшу своју енергију у ситним и понижавајућим борбама за комад хлеба, увек стран и туђ свету у којем је живео, увек раздражен и побуњен против Филишћанских схватања, тиранских конвенција и чаршијскога морала. И та страсна душа стремила је широким просторима, била распињана дивљим страстима и прометејским бунтовним духом, излетајући из свакидашњег грубог "и узанога живота, из свога суморнога времена и ругобне средине, и носталгично певала: Покажи ми само оно доба старо;

За час би се јунак у њему одмаро К'о што ми се деди одмараху седи...