Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ - 495

Иди!... иди!...

Не дирај ме мрачном руком! 'Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису,

Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише. "Ал отклен ћу сам, по вољи (Стајат'... пасти... или вечно Зла и подлост презирати. Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал крвава!

На другом месту, у песми Осећам, он гневно кличе људима који су му далеко и међу којима његова охола и страсна душа не може да животари:

О гњили свете, трулежи срамна, (Скапаћеш тако у миру том! „Ил пада), мајко света и људи, Ил' рађај људе ил' рађај век.

Његова лирска поезија није обилна и разнострана, али је искрена, продирна и импресивна. Јакшић је испевао неколико толико лирских песама, да их у свом роду нема равних у целој књижевности нашој. Мало је тако евокативних песама као што је она:

Кроз поноћ нему и густо грање... у У р

Оне песме На липару, које су врхунац његовог песничког стварања, иду у најбоље песме испеване на српском језику, и прави је споменик нашег језика и књижевности, онај високо поетски разговор песника, изпурена и изубијана од живота, са јединим пријатељима који су му остали у том себичном и кљаставом освету: