Omladina i njena književnost (1848—1871)

| ; |

со —!

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

у руци, а не чланцима и химнама из бечких и земунских кавана. 1876 он је болостан отишао на дринско бојиште да види како се остварује сан његове младости, како Србија прелази „међу племениту“ и походи „честиту Босну.<“ Код њега није било Фраза када је тиртејски добацивао:

Падајте, браћо! плин:те у крви! (Остав:те села, нек: гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам!

Ишли су са срца они његови патриотски усклици:

Та Србин кипи, кипи и чека, Ал) не да ђаво..., ил' не да Бог!

Лирском поезијом Јакшић се бавио док је био млађи, свежији осећањем, тако до око 1870; од тога доба преоблађују пригодне, политичке и сатиричке песме. У пригодној песми, он се силазио до обичног песника ода силнима онога доба; као сатиричар говорио је о ништавним људима, о ништавним стварима, и спуштао се до паланачких мржња, и оговарања.. Много је важнији његов рад на епској поевији. Еп је књижевни род који је код настешко успевао и који непрестано остаје кржљав. Док је народ створио једну тако добру епску поезију, наша уметничка поезија има само један еп од стварне вредности и који ће остати, а то је Смрт Смаилаге Ченгића од Хрвата Ивана Мажуранића. Јакшић има прилично "епских песама, и оне иду у најромантичније ствари које је песник испевао. Мотив је у њима готово увек један исти: бајну српску де-

| "војку Турци силом одвукли у харем каквог овло-

ОМЛАДИНА И ЊЕНА књиживност Е 32