Omladina i njena književnost (1848—1871)

498 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

глашеног зулумћара и турског крвника. Њен вереник, који се одметнуо у гору, долази у мрклу ноћ са својим хајдуцима, убија „турског скота«“, запали му дворац, избавља. робље, и сви одлазеу гору, у слободу. Ако није тако, онда девојка. се облачи у мушко одело, оде бегу, и прободе га ножем. У тим епским песмама обезуздана машта јури преко сваких препона и без обзира гази по логици, природности и вероватности; догађаји се нижу као у каквој чаробној причи; личности су мелодраматичне, и говоре једним натегнутим, свечаним,- реторским језиком. Оно што ваља у тим епским песмама то су поједина лирска места, сликарски описи, стих лаки жив у исти мах.

__ Драмски рад Јакшићев, по обиму, није незнатан. На 6000 стихова његових епских и лирских песама долазе 19000 драмских. Од Ђуре Јакшића остале су не само у књижевности но и на данашњој позорници три историјске драме Сеоба Србаља (1864), Јелисавета књегиња МРНОгонене (1868) п Станоје Главаш (1878). Сеоба Србаља, која је била добила награду Матице Српске, трома је и невешта мелодрама, са Фаталном љубављу, са злокобним интригантом и отровником у одсудном часу, бев локалне боје, без акције, у лењом трохејском десетерцу. Али је језик чист и књижеван, већ израђен. Та је драма била један врло велики корак у напред, према коме ондашња остала дела исте врсте изгле-

дају као „учене“ педантерије или 005 ону ђачка.

вежбања. Јелисавета -књегиња. црногорска, која. се из прва

звала Последњи Црнојевићи, иако написана, по свима.

= „законима“ естетике, по упутствима ондашњих српских естетичара, најбоље је и пајиоо ичије драмск

прва а