Omladina
Страна 2
(Наставеж са прве страле)
организацијом социјалистичке привреде м стварањем Црвено армије. Он се ослонио ма славну бољшевичку партију, ом се ослонио на своје верне помоћнике, као што су другови шљин, Свердњов, Ђернински, Молотов, Ворошилов, Калињин, Кујбишев и многи други.
Ванредно тошка ситуације за нову софјетску државу створена је тиме, што је страна ммтервенција помагала унутрашње контрареволуциомарне силе у Русији. Непријатељ је свуда подигао глању. У земљи мије било хлеба, горива, Фабрике нису ммале сировина. Поред тога требало је пребацити војску и пререзвти пут мепрмјатељу, да 6м се слречило његово наступање. Са друге стр ње још није био завршен рат с Неме мима.
Лењин је у таквој снтудцији сматрао да треба прећи на уступке, само да би се добило предаха им де би добио одрешене руке. Пред мародом постојали су тешки услови мире: отстућити пред самим одваратним немачким разбојнициља, да би се добио одмор, дз би се учврстила совјетска власт и створила мо#4 војска. Сви контрареволуциомарн, по-
од мењшевика и есера, па све до мајокорелијих белогардиста водили су огорчему агитацију протме склапања мира. 10 фебруара 1918 г. прекинути су пре говорм у Брест Литовску, Без обзира на то што су Лењин м Стаљин инсистирали не потписивању мира, Троцки је као
изјавио да Совјетска република не жели де пот-
преговоре о миру и прешле у офанзиву. Немци су напредовали брзо, окупирали огромну територију и претили Петрограду. У тој ситуацији Лењин је бацио паропу оцијалистичка отаџбина у опасности!“ Ма ту перолу одговорио је радни "марод формирањем одреда црвено-гардејаца. Под Нарвом и Псжовом мемачки имлермјалисти доживели су први порез.
18 фебругра 1918 године Лењин је поно«о предложио мемачкој влади да закључи мир. Немци су тек 22 фебруара одгоњорили м при томе изјавили да ће услоњи бити сада много тежи него првобитне. 23 фебрувре совјетска влада је решила да прими услове немечке команде м да потпише м закључи мир. Издајство Троцкога скупо је коштало младу сов. јетску држању. Латемја, Естонија и још Арути крајеви одлазићи су у састав Не тачке. Украјина се оделила од Совјетске релублике и постала вазалном мемачком државом, а исто тако м Финска. Остм тога, Совјетска Република оба заља се да плати Немцима велику контрибуцију од ммого милиона. Но поред свих тих тешкоћа млада совјетска власт под руководством Лењина победила је спољне и умутрашње мепријатеље м кремућа ма пут социјалистичке изградње. Из свих перипетија Лењин је изашао (благодарећи томе, што је створио нов
ОМЛАДИНА
ВЕЛИКА ОФАНЗИВА
ЦРВЕНЕ
У ПОЉСКОЈ >»
АРМИЈЕ
ВАРШАВА ЈЕ ОСЛОБОЂЕНА --
треме, моћне снаге Црвене арммје ен биле су непријатељске одбранбене
на северу заузеле град Жирардов и пре. саме
РАЗБИЈЕНА НЕМАЧКА ОДБРАНА НА висли
12 јечувра маршал Стаљин објевно је у својој дневној зеповести де су трупе | украјинског фронта под командом маршала Коњева прешле у офанзиву из рејона западно од Сандомира п проби. ле јеко утврђену непријетељску одбрану не фронту широком 40 км. У току борби трупе овог фронте мелредовале су 40 км, а прошириле плродор до 60 км. Одлучан значај у пробоју непријетељ-
реска офанзива. Развијејући офензна јединице Црвене армије јужно и је: запедно од греде Кјелце освојиле су еажам чвор комуникеција гред Де преко 200 других насеља им форсир: иу Неда на Фронуу широком 60 уме У сњом офанзивном напредовању јединице Црвене армије аелуе:и су важан пољски центар град Кјелце м реј од 400 нестањених места м мастевљеју Мури" вање северно и ФОА домира м у правцу Крекова и Менсте-
секле све комунмкације између Варшазе м непријатељске позадине. У исто време це армије
у офанзиву у правцу северозапада трупе Другог фронта под ко. мамдом маршала сжог. За че-
тирм дана оне су продрле до 40 км у дубину м прошириле фронт 100 ким ом Се: где градове Путулск м Цеханов. надирањем. ~
Трупе Дру
пуенације између Мстеве пруске “ саме Немачке.
групацији у Будимлешти пропалм су. За немачку комаиду овеј део фронта био је од велике авжмости, ради даљег т0ха борбе.
На северној обали Дунава, источно од Комарма, поред свежих неприј смага и противмапада, совјетске једини. це јаком ватром из свих родова оружја | одбацују непријатеље м упорно се пробијају напред.
| Терајући непријатеља низ Лим наше снаге ослободиле су Санџак
Наше јединице постигље су гајене резултате за последњих дека
делу Исури
на мемачка групација у долини Лима,
коју сачињавају немачке јединице жоје
с да спасу смаге
у Црној Гори м део тих снега којм се
вљских |
Народни, родољубиви Београд, чим је сазнао за краљеву изјаву. схватио је да та изјава значи сраман покушај разбијања јединства наших народа н то у време када се све снаге морају мобилисати за коначно уништење фа. шизма.
Прве групе демонстраншта које су почеле да иду улицама у суботу, стално су расле, у њих су непрестано при тицале све нове н нове масе грађана, Демонстрације су убрзо захватиле све крајеве града. На приредбама н скуповима одржаним прилихом дочека Нове године, по многобројини удица. ма Београћвнн су мамефесстовади своју оадучност за чување тековина но родно-ослободилачке борбе, за одржање чврстог јединстесног фронта у борби против окупатора .
У дугом и одушевљеном о клиЦаЊУ мараа сизљнаниј пааној МАНИЈЕТСЊИГ авио а, акље мо ољмичунљј о длшла је до пунан мључиија учамењит наџода југу“ славије да сж мајодаучније сумрутетиве покушају крвња етра и рсакино“ нарис њанње око њега, ди својим из јамама и својим држањем осАим моћ“ ин ок ведиких демократских амгимашнстичких сила.
У недељу од риног јутра почеле су да пристижу пои о ссљека и ссљан ки ња свих океаних села. | Поморке осограћана но сељака костале су се Кима уднце, од шеџпцерије ка центру, неџисстано сусрећући нове Груце, По подне све су се поворке скумиле на маввији. Огромне масе народи. изнад кодих су се виле зиставе н транспирснГи, џурно су канцале: Живео маршала 1ито! живео Автју Живеди наши са везмнци (ошјетски Савез Енглеска н Америки! Додс краљ! Доле изостличка
џешкцији! — Клнцање се иџетварало у грмљавину Када Ом хиљаде људн прихватњас: Нећемо краља — Хоћемо Тита!
На великом протестном митингу на Славији говориди су: чааи смидиката, пуковник Радоје Дакић, Басо Чусрмло“ вић, професор Уннисрзитета, професор бише педагошке школе Миљош Московљевић, _Миханао Голубовик, свештеник из Великог Орашја м Рато Дугоњић. секрстир МЦентрадног одбора
Број 28
ОГОРМЕЊЕ НАРОДА. ПОВОХоМ ЛАВЕ. КРАЉА. ПЕТРА 11
УСАОЈ-а. На крају је прочитан 0 заравни телеграм удућен маошалу Титу. Демонстрације су се наставиле у по недељак, уторак и среду, .
Истовремено кад н у Београду, и У унутришнихти су одржане и још се одржавају демоистрације народа про Тив покушаја наџаде на јединство на рода краља-издајника.
У свим тим изразима воље предњичи Шумадији. У Крагујевцу У
демонстрацијама је учествоваљо уско ВОЛЊАЈ Људи.
Аиљаде и хељадес људи мамифестоадо је своје мезадоводите) прсна кра. у н његовом разонјачком раду, од» њост према 1нту и АрамОјеу, тањође и = ададеновцу, медереву, редикиј 1да
мн, бопмту, каљи, ћраљеву и Ужицама. У Чачку, граду који је доживко највећи терор четничких бамди говорила зе маннфестантима и једна мајка, којој су краљеви четници заклали петоро деце: „лнкада нисам говорила, зли данас морам да кажем што ми је на срцу. (Ојађсна мајка подиеа вас и завстује вас да ве дозводите долазак краљу Петру.“
У пишу је у демонстрацијама уче ствовало више од јиллл) Људи.
У свим местима ројводине народ је такође казао своју реч. У Земуну СУ читав дан трајале демонстрације, По“ ворке грађана повог Сада изашае су на уднце и спонтано манифестовале 0 даност 1иту им ниродно-ослободнаан ком покрету. Пред спомеником бветозара Милетића, борша за народна при ва. одржан је велики митинг. У Субо тици уе тек сада први пут изрод могао да каже слободно, оно што хоће, па је хиљаде грађана манифестовало тичким уднцама. Манифестације су о држане и у Панчеву, Петровграду, Но том ћнежевцу и другим местима Бој водине. м Стижу вести и из удаљенијих крајева о демонстрацијама поводом краље ве изјаве. Тако је на ослобоћеној те“ риторији Словењије одржан збор жена, на коме је донесена протестна оезому“ ција н осуђен краљев рад. Демомстрације се настављају.
| На нилцијаткву радника београдских |предузећа одржан је на Славији 31 де|цемора 1УН ведики збор радника, рад“ |ннца, приватних и државних намеште|мика и чиновника. а збору је изабран кимонн одбор. Као наззажнији шиљ одбору се поставља задатак да се појвеже « са радницима свих земаља Југо|славије, да би се што пре створио је|димствени синдикални покрет.
У име Сазивачког одбора збор је отворно столарски радник Лазар Стефановић. је истакао да се овакав збор није одржао од дама обзнане из 1320 године, када је резкција помоћу жавдаоских кундака растерада Први раднички митинг. „Дужност је нашег радног света", казао је он „да све своје расположиве омаге мобнанше у народ“ борбу, као и у прнвредну изградњу наше опустошене земље. Стога је потребно да се поново створе који ће имати за циљ да чувају економске и
ом рату против немач-
их за Сваки дан, а нарочито дани овог велинемачких зрели људм, разбија фашистичке жори•, одушевљено брани крваво стечене фелмке тековине Октобра и неће де
РАДНИЧКИ ЗБОРОВИ И КОНФЕРЕНЦИЈЕ
доје Дакић. Са збора су упућени по здравни телдеграми | маршалу Титу, АсилОЈ-у, Брховном штабу тиО8 и пој и АбпОС-у. а на захтев присутних радмика Акционн одбор ће упутити и моздревњи телеграм маршаљу Стаљину. На збору је донесена резолуција Београдски збор радника био је увод у одожавање радничких зборова и конференција по читавој земљи. Тако је у Нишу 8 јанугра одржан у сали Народног позоришта збор на коме је изабран Акцисти одбор за обмову сињ
дама одржан је збор м у У. Ту су. радници Округа кру-
в: ог први пут добили могућност да на једном свом збору кажу све што желе м донесу одлуке о организовању синдиката. Све.ни огромних задатака које ол радника захтевају народ и бор. ба. радњици су се обавезали да ће што је могуће пре оспособити радове сва предузећа на тернторији круше вачког округа.
11 јануара одржан је ни у Сковљу велики митинг родника свих струка на
кове. У свом дељњем офанзивном ме- пробио преко. Мојковца, под притиском |КУЛТУрНЕ интересе радног света н потрупе | та војске упају | Моћ 1 власти У наше
звузеле су градове Пшедбуржа и Ра-| циз Лим. Положај непријатеља је земље.“
домско, форсирале реку Варту и брзим | тежак, јер је морао уништавати тешко| Даљи г Душан П ћ
удерчем тенковских јетимица м пешедије заузеле град Ченстохову.
ПОСЛЕДЊА ФАЗА БОРБИ У БУДИМПЕШТИ
Обруч око опкољено – мепријатељске групе у Будимпешти сво се више стеже. Цео северомсточни део града налази се у совјетским рукама. Положај немачког гарнизона постаје све очајнији. Црвена армија, заузимајући свакодновмо Ме блокове града,
дубље бб.» анину угазе у последњу фезу.
Поред све тежег положаја редн 6
редовање врмије, самом обручу задеју бриге и и радмици. Из заседе сми гађају немачке
за ову мемачку групацију је заузимање хмподрома м творнице за попревку тенкова. Већ дуже времена Немци осећа. ју оскудицу у мунмцијм, нарочкто у то-
оружје м моторимзацију при повлачењу преко непролазног терена Црне Горе, 2 свакодневним мопадима наших снага све се више погоршава, Наше смаге успешно нападају мепријатељске заштите што приморава нелријатеље да убрза напуштање тог терена. После ослобођења Бијелог Поља, наше јединице ослобољие су Бродарењо, м упржос тешким временским пржликама смажним мега дима ослободиле Пријепоље и Бистрицу. Колико |е снажан притисак машнх снаи • непријатељ приморан на ужурбавиди се по томе, што Немци инсу успели да Лиму код Пријепоља. Чишћење долине Лима се наставило, После ослобођења Прмјепоље уследило је ослобођење Прибоја Овим операцијама ослобођено је цело подручје Семџака. У Мана мм _ ослобођен је Хан _ Пијесак м с тим угрожен десни бок комуникације којом се повлаче мепријатељске истурене групе ја долине Лима, Још сеји која тре. ба да Би 5 изалачење истуреник
овским Сталмим. совјетске авијације на фебрике муници“ Немцима де органи
онемогућено Зују своју ратну производњу у Будимпешти, Једним извори за вљање муугома (били су тренспортим авмони. Хитњер је издао заповест у којој је мареАмо да се по сваку цену одржи цонтралим сектор заједно са хнподромом, по су Немци створили главне веродрохиподоома им звродрома Немце се мане у ла тилом веле. тају, Седз се воде последње самом центру града где је немачки гарнизон стегмут св свих страна.
ПРОПАЛИ СУ НЕМАЧКИ ПОКУШАЈИ ДА СПАСУ ОПКОЉЕНИ БУДИМПЕШТАНСКИ ГАРНИЗОН
Немачки покушеји да се пробију кроз области Комарно у помоћ олжољеној
м долине Лима, на смснеу Бусовача— Зеница, наше снаге задају осетив губитке непријатељу. Сремски фронт је још увек за непријатеља од првобитног значаја, јер. им он штити извлачење мстурених групација ма Босне. Наше јединице упорно држе положаје им бране отериторију. Сен покушаји протмамалада, непријатељских извиђања разбијени су. Пошто су планови да заузму њеш мостобрем на Драњи и манети му велики губици маставље се гоњење западно од Вировитице. Непријатељ је отпочео јак напед из подручја Банове Јаруге и Бјеловара ке горњем току реке Чазме У Славонији, не подручју Ђекова, разбијена су мавиђачка одељења
Шане, потпуковник НОВ-а Душан Шијан, обалски радник и Павле Павловић магласили су у својим излагањима потвебу радничких синдиката н сву корист коју ће радници добити од својих стоучних организација.
На челу зкотоног одбора налазн се пуковник НОВ-а металски радвик Рана Истовремено стални напади и рушење комуникеције у Хрзатској још више отежавају њихов положај.
У Словенији се мастављају – успешне окције ме м |ељска упоришта м ко. мумихације.
Немци се повлаче са арденске избочине
с. са северни м јужног бока фронта немачког продора постигле је врло значајне успехе. Упркос жестоке одбране који повлаче ка мстоку, савезницима стело да пресеку најважније вије. тељске комуннкеције, да очисте источ ни део мемачког продора м да се са севера м југа споје у близини Сент ИбоРе У продужетку своје офанзиве сеФезмици су продрли од Малмедња и Ставелоје према југу. Савезничке котоне су се приближила Уфалиту, мајважнијем _ упоришту с којег још држе Немци, на ко И а ка северомстоку за Сен Вит пресечема је.
На сврском м рајском фронту углавном иницијатижу још увек држе у својим рукама Немци. Али њихов продор јужно од њихови суженм местобрани на Рајни северно км јужно урга.
ФА подручју Вогеза одбијени су немачким мапади.
коме је такође избран Акциони одбор за опг а. ферат о значају синдиката одржао је Ангел Петков, а у дискусији узео је реч стари синдикални борац Стојан Дизлезски.
М новосадски радинци одржали су свој збор. Око 4.000 радника н радни ша испунило | дворану Спомен-дом= да већа о питању свога синдикалног организовања. Збор је отворио мижењер Милан Буња
Са збора је упућен поздрав раднике другу Титу.
10.000 оадника. чиновника н измештеника је на збору у Петровграду, Било је присутно н око 1.500 делегата из Јужтог Бамата. На
у је изабови Акциони одбор за Војводину.
а" ~
аји ~