Omladina
Број 28
ОМЛАДИНА
КОНФЕРЕНЦИЈА ЛНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ,
БУГАРСКЕ, ТРЧКЕ НИ АЛБАНИЈЕ
ЗА БРАТСТВО БАЛКАНСКИХ НАРОДА
Сњмјест о потреби заједничке борбе противу фашизма им јединствени циљ ко“ фи су се у овом рату руноводили народи Балкана, омогућиле је да се у до скорашњој свропској „барутани“, створи чврсти темељ тројног пријатељства м братске сарадње међу балканским ме
родима.
Та осмовна мисао која је повела у борбу нерод Југославије, Албеније, Гри ке м Бугарске у најтежим данима фашистичког љавања, добила је моћног израза у тежњи м жељи се: балнанскик народа да јединство остане тењки потпорни стуб будуће пуне сло боде и незажиског развитка балканских народе. Сав тешња пријатељство им све искреније сарадња која се рађа у борби за коначио уништење фешизма м стварење пуне демократије у појединим земљама Балкана, уклањање свих корена ошовинистичко мржње, демас у вријеме када наша јуначка НО војска улаже нед“ чежјечанске напоре да уништи остатке мемачких. дивизија ма тлу своје земље, и када се заједно се херојском Црвенсм армијом, _ преновљоном амествено. фронтовском ермијом Бутерске и Народно-ослободилачком војском Албани. је, спрема за побјодоносни пут на Берин — че само да је потпуно могућна,
кео: „Могу са увјерењем да кажем да маша омладина која је у сразмјери са остелим неродима Балкана, дала најимм у будуће, под руко»одством свога љубљеног Тита, даће све од себе за учершћење вјечног мира на Балкану,“
(Овај састанам, и по томе што је одржан у Југославији м по изјавама свих омладинских претставника осталих народа Балкано, био је још једно велико
су играли огромну улогу у борби балкенских народа, мграти огромну упогу у изграђивању новога Балкана“, — ка. же у свом говору члан Централног комитата БРАШ-а (Уједињеног севеза ан тифашистичка омладине албамије), другарица Лири Белишова. „Ми, омладина Албаније, запечатили смо маше братство са омладином осталих народа, в мерочито са југословенском омладином —
убием бугарски народ
кој борби мерода м омладине Југославија. „овај сзстанам, рекао је члан Централ мог комитета ЕПОН-а, друг Лефтеријус — „дошао је кес резултат проливене крњи и детих жртава омладине свих короуза Балкама. Темељи нашег јединства су данас тако здрави да мх мико нихада меће моћи разорити“ Износећи плам:ните жртве које је поднио грчки народ и његова омладина, друг Лафтермјус ка-
„Непотребно је да говорим о тој истини да је мас, грчку омладину, у овој борби мадахњивала ма мове подвиге борба совјзтске омледине, а да у борби балканских народа дамас прво мјесто зеузнма |угословенска омладина. Омпадина Југославије, Бугарске и Албаније ће наћи у мовим грчким војницима вјер-
Са конференције претставника
него је м од животног питања за начномаљну не к опстанак матих марода Балкана, Ома је истовремено и гвогов колац имлеријелистичкој игри немачког фашизма, његовим помагачиме » ггемтураме у свим земљама Европе.
Непомхрљивом борбом противу фешизала, снегом коју претстевље у земљи, летпором коју ужнва од свих прогресманих својим напорчма и жртвама, младо покољење Балкана је у овоме м досада имато видну м одлучујућу улагу. Једмиство и братство болжанске омладине, створиће здраво језгро ма Балкану и одмграће пионирску улогу у будућим одмосима жих марода, у мзгређивању м обиааљању Балкана,
Прим састанаж 30 претставника амтифашистичке омпадине свих народа Југослаичје, 6 претставинха Грчке, 15 Бугарске м 20 претставника омладине Албаније, који су се састели 11 јануара поводом | конгреса омладине Македоније у слободмом Скопљу, много је допринело међусобном упозмавању борбе, живота и ра"а омладине наших земаља. Дошевша поводом конгреса омладине Максдомија, с присуствовали м 2 делегата братске Совјетске омладине. То што је на њему по први пут у истормји болженске омладине и формално «роз реферате м дискусију, утврђена чињемица да је Грчке, Бугарске и Албаније уложила огроме че мапоре у борби уједињених нацији противу фашистичких изпадача, што су претиракд м конкретно питања зближења и сарадње, што су дочијети пројекти одлуна о путевима м мачинмма међу“ собне ефикасне помоћи — даје за прањо, да са може рећи да ће овај састачек послужити као мамен темељац њелине раде пржјатељстве, љубави и шнроке сарадње балнанских народа им њиове омладине.
Осврћући се ма положај Белкана у медланој прошлостм, његову упогу у борби противу фашистичких агресора, " дамас у току ослободилачког рате, потпретседник Цемтралмог одбора УСАОЈ-а, капетан друг Славко Комар је одређујући циљеве састакна, упутио позив читавој стободољубивој им антифашистичкој омладини Балкана да удружи све своје бообене и стваралачке сме да ол „мемирног, ревопуциочарног, бунтовног " дмељег Балкана створи цватућу европску бешту, у којој ће мародм у меру “ срећи гредити нови живот"
Подробно описујући дуготрајну и меревку борбу кајкеројснијег младе по кољања "ос: тешку им уторну борбу организације СКОЈ-а у стозрењу јединственог Антифашмстичког савезе о мљадине Југостевије и његово поивоће ња ма страну мародм. одилачке борбе, улогу УСАОЈ-а у изградњи м помоћи народне власти м Народно-ослобориренва ај о и жрт
“= Цемтралног баба У УСАОЈ је и
родољуба, партије м воћстава,Ф
бапканске омладине у Скопљу
ње другове у борби противу фашизма. у борби за народну бу~ у „Данас постоји семо један пут за учершћење Братства м јединства балханских марода, а то је пут народно-ослободипочке борбе. Ми у тој борби треа да слиједимо примјеру карода Југо. срањије, моји ће исто омако, кзо што
није кмас ммчега заједничкога са омима који су починили злочине у вошим земљама м у нашој отаџбини. Ми можемо само да малимо што су се у нашим редовима нашли издајници као цар Борис, Кирил, Филов, Божипов итд. Ми признајемо да је нејвећег удјела ма Бал. кану У сна претиву фашизма узела југословенска омладина. Ми смо ма дјепу преко аједнички проливене крау и костију, цементиралм везе међу нашим меродима м показали у пракси дз хоћемо братство м истинску сарадњу, нарочито са тако блиским мам југословенским меродом. Неше је братство са Југославијом крупам прилог атству и јединству бапкзиских корода“, рекао је претставких Отачествено-фронтовске бугарске омладине мајор Величко Георгијез. „Ми тражимо од Вас дз разјасмите стојим сународницима да на бугерску омледину гледају кео на своју браћу која са пјесмом м отпоремим српротив фашизма“. ора свик диснутанота, мз зажључака са сестанака мабијала је иње вјера де послије побједе над фашизмом ма може м неће питања по којем. се балкамски народи не би могли 575" на братски м
мин.
Поред тога што је расмстрмо мемин ма којм ће се учврстити везе међу балкемсжом омпадином, состамак је мстакво м важио потање сарадње у режомструкцији м помоћи ла нормапизовање ом изградњу _ уништених људсних добара у свим земљама Бзлказа. Одлуке о сазмаању конгреса балканске омладине, Формирење одбора зе припремне радње, о што житнијем успостављању културмик, меучних м спорт ских веза; о покретању једног балканстог омладмиског писта (у чију сврху ЈЕ
створем и кокаорциј хојм ће се састети љавота 1945 год. у Београду), као м режоптуција дочијета ма овом састанку, 07ворипе су широка перстективе продубљавању братства м а учаршће-
ња б
Бапкана. Ове одлуке ће несумњиво бити им од дапекосежлог значаја за стве. рање мејбољих сусједских одмоса и братске по балканских народа у садашњести м будућности.
Стана Томашевић
БЕО ||
ИЕ |
САСТАННА ОМЛАДИНСНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ, ГРЧНЕ, БУГАРСНЕ И АЛБАНИЈЕ
11 јамузра 1945 г. у слободном Скопљу састале су се поводом | конгреса антифашистичке омледине Межедоније делегације антифашистичке | омлади Ђугослажије, Грчке, Бугарске и Албаније.
1. Састанак је много допринео за упознавење борбе, живота м реда смладиме меших земања. Још једном је утврђема чињелица да је омладина Југослазије, Грчке, Бугарске м Албаније уложила огромне мапорс у борба Уједињених нација против фашистичких на" У нашим земљема створен је јом антифашистички омладински покрет који у своје редове окупља огромму већину омладине. Данас је главни циљ свих о њих пожрета: немилосрдма борба протна фашизма до његовог потпуног уништења, а за пуну победу демократских снага, за сло. боду и незавнсмост својих магрода, Спе делегације обећале су да ће омладина дати све што је могуће за што бржу победу над хитлеровском Немачком.
2. Рамије су Балкан називали „Еврогсма барутама“ или „Вулжанско гретло“, Због туђих интереса, међу МС Белжама било је посејзио мржња. Много пута ратовао је рани болжански марод против дохгога, а протународне клике угњетавале су читаве народе. Но, у току свога рата потлумо се изменило лице Балкана, У томе прзенствема заслуга припада борби маро: да Југославије ма челу са маршавом Титом. Борба м помоћ велимих Савезника
Совјетског Сењеза, Енглеске м Америне.
омсгућиве је народима Југославије, Грчке, Албаније де се својим влеститим снатома ослободе од Фашистичког јерма, Заједничком борбом против заједнич их фашистичких непријатеља створем је међу мародиме Балмача темељ за трејно јединство им пријетељску саредњу. Младо покољење Балкана мимело је у томе видну им одлучну улогу. У име омљаднне наших земаља мм маражава.
ма змељу м вољу за трејнога. ммра ме Балкаму. После победе, конеччаг уништења фешизма и остварења пуна У земљама Баткана ке може бити питања по којем
се балкански народи не би могли споразумети ка пријатељски м братски мачим, Омладима ових наших народа водиће борбу против шовимизма сжаке врсте. Омладина машнх народа уложиће крајње мепоре зе стварање најбољих суседсжик односа м сарадње у седашњости м будућности.
3. Данас је у свим нешим земљама од Знао значаја питање Јаре“ и изградње уништених људских добари: Омладине машнх земаља ће жити све своје снаге за м при томе ће помоћи сме који су #н-
ша пострадали,
4. Делегације омладине Југославије, Грчке, Бугарске и Албаније сагласие су се да се одржи (енгрве омладина Балкана, чим св за то укежу м изврше припреме. За припрему на греса формираће се жомитет за припрењу конгреса од по четири пица из сваке земље,
5. Након дискусије, све делегације с са саглесиље да се покрене камски омледински лист, Тај би лист послужио и зближењу Омладине, м јачању културних, научних, спортских веза, послужко би у припремању за конгрес итд, Лист би изљазмо у прво врема свака дез месеца, м то на рватском, грчком, буглрежом м влбамском језику са. ита. са држајем, изгледом, именом итА. У ту стоку створен је Кокзорциј од по чети ри лица из сток сземље, који би се сестејво у Београду, редентирао, надвиоо и рестурао лист. Канзорциј би се са. ве 1 марта 1945 т. у Београду.
6. Све делегације изразила су јеку жељу да се искористи стана могућност за међусоб: “ омладине машах марода. Ту спада: а) измена омпадинсњик листове, о часопмса, књига, фотографије; 6) мамена делегације, посећивање свих већих кон-
ја и комгреса. Ту оба. Фезно долазв у обзир м све друге кузуурме везе: гостовање омпадинских по зормшта, културнит м спортских група ита.
уло“
Страна 3
ЈАКА ЈУГОСЛАВИЈА ЈАКА МАКЕДОНИЈА
Главни град слободне Македоније, Скопље, добио је првих дана месеца јанузра свечано лице. Стотине нзвешених застава и парола говорила су да је дошао највећи празник за македонску омледиму, Са свих страна окупило се мноштво македонске омладине, јумачку
уци из бригаде м млади удзрници из позадине. Улице Скопље су пухе њи коже јуначке борбене песме и млада пачких поклика. Дошла је омледина Македоније де пред целим светом још језепут каже оно што мисли, да коначно одлучи сва оно што још треба до учнни после другог заседања АСНОМ-а, зе изградњу Македоније м потпуну победу Титове Југославије.
ЈЕДИНСТВЕНИ У РЕЧИ И РАДУ
Нарочити значај добио је конгрес реАм тога, што су ма њега дошли претстев чици омладине свих народе и покрај ма Југослевије. На конграс је стигла брат ска српска омладина м довела са со-
о групу УСАОС-а и једе“ спортски Тим, Дошла је делегације крске, црмогорске, словеначке м вој жођанске омладине. Сем су дошли са једном жељом м чврстом одлучиошћу
са братском омладином Мажедоније проговоре братске рачи к још више у4 братство м јединство са њом.
И контрес одржао се у слободној Македонији, коју су некада елим је буком раздора на Балкану, кео симбол новог и вачитог братства омледине балмаских марода, јер су ма њему присустеовали претставмици омледине Грчке, Бутарске м Албаније,
Највећа радост за сву омладиму које је присуствовала конгресу била је у то те, што је могла у својој средини дз поздрави претственике херојске омладине везе, ) ја Таресова м Јекатерину Пожарскају, кој“ су стигли из Мосиве,
Конгрес је почео 7 јенуара свечаним дељом. Преко хаљаду делегата је у
«
залевало словенску химму »Хеј, Слсвами!«, после које су следили понлици Титу м Југославији. Протседмик Неродноослебодилачког _ омладниског савезе Македоније, друг Крста Црвенкоски, са кратким, ватреним с отворно је комгрес, поздраано делег' претставниже омледине па аденоје “сањао Бугарске, Грчке, Албанија, севезничких војмих мисија, као м пратставнико наш. народне и наше народне власти, _ Затим било _— изабрано почасно и радно претседништво и промитан поздравни говор прегседнике ЈЕВЕ Димитра Влахова.
ита народне влести поздраано је инг потпретсадник АСНОМ-а, дру' Методи Азд. ње говог гожорз м за време читавог конгреса претставмици омладине Мажедомије показали су одлучну вољу дз зе ложе све своје младе скаге за свестре“ „му помоћ народној власти у Македоније совјетској омавдини. То је кзражавалс » за обнову земље, опустошене од фе-
Поздражни _ говор. Михажта Апостолског истекао је реше ност македонске омладине да у својих
гемерал-лајуиантс
бригадама, заједно са Црвеном армијом м армијама демократског блока, ступи у одлучне бојеве за потпуно ослобођење оце земље, м да иде још и даље, дс Берлина, зе потпуно уништења фоше стичког легла.
Огромму љубав према Комунистичко партије, која је наше игроде повела » јединствену и жу борбу протиа фашистичких ен“ показала |
ора ЦК, КПМ, Леза Кулишевскога.
У име Центрелног одбора УСАОЈ ок је контрње друг Миле јричић, У име АФЖ-а таркца Мара Нацева. | Дет је Тарасов з кожтрес у име омладине Совјетског Савеза. За време његових ватрених ре ча одјекивала је сала од покликз Се зјатском Савезу, маршалу Стаљину » жеројској совјетској омладмим.
Поздравни говор претставника грчке омладине, уједињење у ЕПОН-у, Паносе кво м говоре претставника Отемествено-фронтовске бугарске омледине, Емила Ареџамова м претставмике »лбемске омладине, Лирм шове. примила је омладине као гаранцију зе трејму пријатељску сарадњу сте омло дине Балкама.
Поздреен претстааника омладине о стаљик марода Југославије јесмо су мзр“ јели вољу дз заједно са омледином Фаакедоније, која данас првм пут у исто. ријм слободно говори и сестеје се, де са том омладином иду м даље у борбу до потпуне победе мед фашизмом, де се њом граде моф, заједничким дом зрадаретнану. Југославију.
говорн појединих области у даакедонији, делегата. Паринске им Зага. Махедомије мо ме кедонске емиграције у Бугарској потере дмли су зеједмичку жељу све макодомсме омладине м рекли јасно да она жали приј братску сарадњу са младином, са слобод. ле Трчке и Албаније, се бојом је се заједМичим борила против туђих м домаћих фешиста.
СА ТИТОМ — ДО ПОБЕДЕ!
Други дам конгрес ја продужен радмим програмом. Потпредседник Глањмог одборе НОМСМ-а, мледи менедонски песник Ацо Шопов, одржао је реФферат „Омладина у слободној Манедолијм — у демокретској федератнано, Јусославијка. Ом је јасно формулисео да је слободно Македонија тековина свих "ароде Југославије м као такња најбоља слободног разантка м напратомског народа и његове омладина. Снега нове Титозо Југославије је „стовремено снага и федералне Мако домије, која данос прва пут у својој иторији има своју народну Бојну пне родну шлест. Други реферат »Ољладкна кроз неродмо-оспободилачку борбуч који је прочитала Ленче Секулоска, пре«зао је ме жртве мекедочског меоде и његове омладине под фашистимком окупацијом к у ослободилачком ра гу кво знатан прилог остварнљању меиз заједничке слободе. 4 После тога пошле су с=а делегоције на улице Скопље се у сока зе у: ке пожорка омладине ма свих креј Мажедонија читаво после подне манифе -ловала је улацама Скопља са борбеном песмом и вихором поклика. »Са Титом „демд на Берлин за потпуни слом жи"леровске Немачкаг — клицала је 0 нладина Манедоније упркос свих омих који би денос хтели де "еруше јдинство македонског народа, и његово оратство са осталим мородима Јутосла“ за потмаших о неро-
ред је бури пратстазнике војске, народне власти м
који су на главном фу окупљеним масама света.
Трећи дам конгреса развиле се о ре. фреретима жива дискусија, У којој су у“ чествоволи омлединци из војске мо позадини. Они су конкретним примерима расљетлилћи сво важне политичке ко орм пизања која се љају пред сав македонски народ м његењу омладину.
Уксча је културна група УСАОС-а ом показала сву братску ји српска омладине пре-
УДАРНИЧКИ У БОРБУ М РАД
Паследњи дан конгреса _ претседник номсмеа, Крсте Црвенкоски, одржзо је реферат „Кроз НОМСМ — градимо УСАОЈ“. Његов реферат: је ухезао на све ореанизациоле им практично задате а Македокије, Ом је дво ше-
оваа У иснји. говорио је о питањима мобиаизације, обнове, о помоћи увродној аљастм, о помоћи постредалим крајевима наше земље, у жељи де св м делом продуби јединство народа јЈугословије. Његов реферат допунили су дисжутамти конкретним обавазама им плановима за даљњи ред омладине у војсци м позадини. Делегације појединих области обањезапе су се на брзо давање помоћи пострадалим крејевима Југославије. То су, у првом реду, Лика у Хрватској, дрзарсни округ у Босни и подгорички у Црној Гори. После дискусије узео је реч тотпретседник Централног одборе УСАОЈ-е, капетан Славко Комар, који је језгровитим речима још једанпут оцртао задатке који св данас поставља. ју пред омладину Мокедончије. ди је изабран главми одбор његов секретаријат. На свечан ам подељене су прелазна заставе | мекедомској бригади м омладини тиквешког округа која је највише урадила у по задмни. После тога је прочитан проглас и
резолуција | конгреса. изазвао
Неописиво _ одушевљење је поздрев маршала Тита, упућен | коњ о
гресу
Македоније изразила је велику. жељу да вмди маршала Тита у Мажедонији. | конгрес Менедоније завршно со попетном им борбеном песмом омладине, које је у тим данима полагала рачун о свом реду и добила мове снаге м кова искуства за даљњи, још пожртвованији рад на фронту као и у позадини,
Самом конгресу је стигло ммого поздраво, кеко из имостранства тако м из земље. Са комгреса су такоће упућени многи поздрави.
Следећи дан одржала се пријатељ“ сжа ногометна утакмица мзмеђу ногеметке репрезентације Скопља м Бњограде, у којој је победила скопљансне могометна екипа,
|! конгрес внтифашистичке омладине Македочије био је нож доказ да Ффашистима м њиховим отвореним м прикрн вемим помагачима није успего да разједине македонски марод им његову младину. Оз је био чврста одлука македонске омладине да иде заједко са осталих мгрода Југославије, ја борби и раду, а за коначну
ом. Он је чврста одлуке озар ко је решила де теховине меродно-ослободилачке борбе: слободу, народну власт, јединство м са остелим народима Југославије и пом| са ем
љама Балкама очува м брани пред сваким отвореним м прикривеним мепријезељем. Габријел Гаштвршнм