Omladina

Страва 4

ОМЛАДИНА

Број 28

Са Титом - у побједу! ааживи

НОНГРЕСНА ПАРОЛА ЦРНОГОРСНЕ ОМЛАДИНЕ

Истормски м слободарски град Цетиње, у својој историји микада мијо био поноснији на своје синове м кћери као сунчаног 15 децембра 1944 год, када је његовим улицама громко одјекивеља силна пјесма слободног младог поко љења Горе и Боке. Раздрагами поклици м пјесме младости која улицама свота драгога града изражава љу бав према домофмни м Титу. допирал» су њисоко до врха гордог да су лјели дити из вјечног сме велмног генија Његоша им рећи му де то Цетињем мершују истински потомци славних јумажа „Горског Вијенца“.

Хиљаду м педосет делегата из свмх крајева Црме Горе м Боке, као м из је диница Народно-ослободилачке војске Југославије, секупмлн су се да још јеажелут положе рачуне пред својим наредом ма свом Другом конгресу.

И дох су црногорских брмгадо ма грзимцама Црне Горе према Самџану гонили и с статко Фашмстичких дивизија, комгрес |» отпочео са својим радом. У сали „Дома слободе“, чије су мугтурне м исто рнсже споменике демолирали м већим дијелом уништили фашистички варваре м домаћи издејници, омледине Црне Горе м Боже пума три дама вршила је сжатру својих смега, смотру својих дјела м будућих задатака.

свечаном дјелу конгреса младо покољење Црне Горе м Боке добило је заслужено призизње од претставника народне власти, Народно-ослободилачке фојске, Народно - ослободилечког фронта, Комунистичке партије Југослафије и осталик организецмја, 38 сва прегмућа и малоре, за велико жртве у мародно-ослободмлачкој борби.

У име претседништва ЦАСНО-а поздравно је конгрес друг Божо Љумовећ Кроз мародно-ослободчлачку борбу мрноторска омладина се черсто по »ала са омладином остални народа југославије м са омледином јумачког албанског народа, Израз тог јединства, братске љубави м мовог југословенског

пушкоммтрањез м умире. Говорили су претставници Сколића, јумечке Седме бритеде, чија једна чета гони четничку бриг: који познају славне побједе Крнова, Берана, Подгорице м Санџака. Говормли су претставници херојске Пете пролетерске бригаде, Шесто м друих јединица маше Народно-ослободитачке војске, борци који са пјесмом ме усмама, са Титовим именом иду моу. страшиво у смрт. То су говорили осме мици марода „мријет навикнути".

Чуле су се ријечи другова Ратка Жерића који из фашистичког затвора пи ше писмо родитељима:

„Нема стварања без жртава, нема слобез крем. Нека вам моја кре дадне још више смага да се боржте м да видите смрт фашизму“.

Чуле су се самоувјерене ријечи претставмина коље оржије раде, омладинаца и омладинки сврстаних у десет црноорских редичх бригада. То су ФУНек оних којм своју пи никад нелокорену дДомовину. (о умли су дим моји за кратко вријеме бо руше 5.000 метара пута да би онемогући ли продор. ца, а за исто тако кратко

ријеме чаправе тај исти дз би уЗрзали настулање машим побједмичким оуљама. Говорили су омладичци који су тридесет километара = по ћ: зренијели преко трм м по жиљадњ топовсжих 4 толико бацачних грамата на положаје маше вртиљермје, голм и бо-

диеене жране за борце ме ние Шесте црногорске бригад

Омладинци су говорим својим о: турмим створањима у мејтежим условима рата, о ударничком духу који прожима камо борце на фронту теко и у“ дзрнике радних омладинских бригада.

Говорећи о својим будућим задацима омладина Црме Горе и Боке истакла је да њена слобода мије дошла само као резултат борбе црногорског марода и њеегоже омладиме већ као резулта' борба свих народа Југославије. М омладн на се на свом Другом конгресу завјела стоме народу “ Титу де ће ићи

атрмотизма, било је им прнсуство деле-

Хр тим трагом за немачким разбојни-

Радно третседмиштво ма | Конгресу омладине Црме Горе м Боке

тата јумачке сопске омладине љојвоћђанске, босанско-херцеговачне,

чиња до пуне слободе сан» народа ју-

| вјетовала својим патњама м надања, сјо-

:ж гладим м жодни одричући се дво-| тиму,

миштење им посљедњег фешмстичког разбојника. У међувремену од Првог до Другог комгреса Уједињени савзз анти гличке омладине Црне Горг и Боке чраста је са девет хиљада на четрдесет и пет киљада. Омладина се м овог пута зеветовела де ће | упортије ре дити на мскивењу свеобухватног јединства мледог нараштаја Црне Горе м Бо ке, служећи и убудуће кво смежач сслонац Народно-ослободилачког фро"та. Омладима се обавезала да ће саојим радом подићи свијест свнк младих како би наш народ у потпуности осигурад већ иавојевзку мационалну рааноправност у срећној заједници слободиик народа — Ф тнаној демократсжој Југославији.

Из редова омладине ће израсти миоти мледм удвринци = специјалисти на пољу унутрашње изпрадње наше земља.

Са истом и ећом упорношћу с пушком у руци против фешистичких з2њојевача, омладина спремна на борбу протме немаштине и глади, протиз незнање м мрана.

Конгрес је јасно мстакао Да су сан мапорм м прети ан" успјеси и дјела црногорске омледине черсто везани за великог Тита. М зато се омладина з:-

мима својих палих првобораца да ће слиједити стопе великог Тита, де ће заједно са њим изграђимим машу нову дома

Се Титом у побједу!— то Ро комгресма зе црногорске омлади

При за тиу конгреса, ке Блажо зобеви свира Иран снободи тачног фронта Црме Горе и Боке, од!

омледине м омл. "Ко није змао шта значи Титово покољење, нека зид» овај ваш кочгрес. Ко није змео шта значи чова Титова Југоспавнја не тедм овај наш конгрес“ Други контрес |« био велика побједа омладине Црне Горе м Боке. За фелнка херојстев, жртво и млпоре за самопријегорни рад и удзрнмштво, је додјалио 3астевкцу мајбо| бригади м нојбољем

рта ка бригеда + нојом је упоредо косо брат по кран“ н оружју ишла исто тако славна Пета пролетерска бригаде.

ја мајтеће резултате омладине у ре Ау че проширењу м јачењу јединства, помоћи фректу ч обнови земље Зини дина среза Меешнфког, поноси а! трпе Сао Мовннивиња: добила је а заства:

Завршавејући конгрес друг Ихо Мирко. зић је рекао: »Задаци, лостављени мг Другом конгресу, прилично су велики мтешки, сли наше јединствене смаге моту извршити те задатке; онм су оствзруемам м ми ћемо их остварити, као што | смо остеврмли задетко постављене ме | нашем Првом конгресу...

, Марија.

на. сама – 2482.

(Народви 4 Марија Бурсаћ с Каменице, смртно рањена 2аузимајући трећи буниср на Пркосима, умраз је с пјесмом на уснама)

ње, дјежојко из дјетињске бајко, о запјенм, јаму морм м' Х помосној тузи М ти, вјетро опорм, “ тасм се јече, - чујем срца што освету кују м сваке моћи буримјо со чују, срца друтова из Клековаче.

О теби пјевам, Маријо «с Каменице, о, ратимче ма батаљона, што си под титовку свила плетенице н срцем кренула против бетона.

о Марији чобаннцм, на камен,

м журно бјеже ка Дрзару граду, з

Тривут је муња крез ноћ засмјала и трипут Мерија јуришала,

Над је на п 5 ударала. у А вољу ПЕТЕ ЗНАНА брише, селе је стоје у огњу гледала Мародин херој, омледмчке Мо код славног Дрезра, мго бора

ц Х крајишке бригада у крвевој

и стада бмјеља којих нема више, чута је старца гдје из « плач матере с дјететом у гори.

А кад на јуришала, утпеда мртве испод 6

н пебђелмште умјесто Дрвара,

» зерчене у ватри машине,

Видје: колона, тамна м

бдије мад градом кога више нема.

А кад на т

смрт је Заре ви“ =>

и сожовмци попоммпа

над Каменицом се Сому! замјезда.

Посљедње семтање гледају јој очи “ пјесма мз срца се точи.

Запјева о бујном народном валу у ком је свето брсме понијела, дожлонила му младост распупалу, ако је у зоре, оштре смрзнуте, јенче драго, Домовин!

чепмчну и росну успазанку.

Мерија дјевојка, пресрећна мати,

док над њом смртна згушњава се тама, осммјећом посљедњим ратнике прати, одммјеше јој дијсте ма рукама,

у срцу мошено, у кран рођено

» кроз триста ватара пренесено.

6 и Домовнну мрена раси роба бара,

над во Марија бдије “ Ба а безгрјешна мајка. БРАНКО ЋОПИЋ

прија Бурсаћ, родом из села Каменице борби на

паретом улоришту Прибсима, јуришејући као бомбаш, пинамднрава је три не-

ољска бучкора мо з њена ма последњем бункеру, пренесена вала и трабрила св

Ољо је први Божић који је Србија проставела у слободи. За време празуимљ Сјубж су се саћаам омик жојм су мм мајммлији м којима ммају да ве-

претстав- | гославије) да неће своје убојмо „руже | пу њихове мин нон миха омладине Санџака, Хрватске, И- | "спустити из руку све до кона у“ певање 5 % су њижове мапорм уродили плостре, ошли су дрто лао .

претставници јунечке злбанске омлед» ме се којом смо ми заједно ратовали, са мојом смо помијешали крв у борба. ма за слободу Подгорице. Сви они, дешли су да ма Другом конгресу зн. тифешистичке омладмне Црне Горе м Боке, кажу да смо ми у кародно-ослободмлачкој борби изградили везе које звувнјек черсто спајају једно жеројско пожољење — херојског времена. Долазек делегата дичне омладине Совјетског Савеза био је Зоне мајвеселији тренутам на момгресу. ла љубве према совјетској земљи, према братском руском народу м њеложој омладичи годинама сузбијано м окињама главњачама м концентрацночим поторкме, мзлила се силно као ријека, као бура из груди усамћене младости. Дуто и дуго су се ширили одјеци овежвог расположења сслијевејући се у сипну пјесњу:

„Морамо се радопати Дошли руски делегати“

Трм дања је трајао конгрес. Алм три ретка децембарсна дана мијесу могле обухњетити сва ока дјела која је црмогорска омладина Боке учинила у току своје борбе.

Кроз три реферата м дискусију чупе су се ријечи омладинаца моји су тек стигли са фронта и на чијим се лицима осјећао _ дах барута, Очи су примали мратио м обично о резултатима свога реда у мећукремену од Првог до Дру тог можгресе. Говорити су друговм палог омладинце Марка Мартиновића, борца Четерте бригаде, који се попут совјетског хероја комсомолца Александра Матросова, баца ма непријатељски бункер на Колешмчу м омогућања, за тварајући голим грудима отвор бункера, продор својој једмимци. Говорили су| другови оног јумана из Шесте црнетор«ке бригаде који голим ружама отима Мемцу шарац м истим та убије. Говорели су другови талог омледмице Ђуревића који трећи пут смртно рењем

ница састављана од 200

дом је | реон само нешто

Ажцију сече огревног држета за Беогрод прфузео је главним одбор УСАОС-а у договору са нашим државним аластиње. То је била врло крупна обавеза, маоочита реди тога што је требало читаву акцију спровести изљенредно китно, Састанах на коме је УСАОС примио ка себе задатам да преузме на себе ову анцају одржан је 3 јенузра 1945.

Одмах 4 јануара 1945 започео је Главни одбор УСАОС-а припреме зе слоовођењо офа ажцмје. Предузето је одмел политачко разјашњавање задатака омлљаАм, спремање редмна бригада, сакуптеања алата с једне стреме м пришло се одмах испитивању шуме м могућности извоза, с друге стране. Већ 5 |енувра одлучено је де се у првом реду предуама сеча шуме на Руднику. За извоз дрвета са Рудника било је потребно спреммти 150 пари волова са запрегом, У вез# с тим требало је одмак спремити потков за стоку м извршити прикупљање хране за 1.000 омљадинеца, молико је по плану било предвићоно за ред на Рудмику, Потковице за 150 пари волова израдила је једма група од 10 радмика, који су се добровољмо прнкватил тога посла м свршили ге ударним ки ма Бадњи дач поподне и прем ден Божмћа пре подне.

10 јемувра по утврћеном пљаку отпочелм су радови ма Руднику. 10, 11 м 12 јемузра стигле су већ све радне једи-

пише писмо другоњима гдје је секомо

нова беозрадске бригаде на Рудимк, Тако је сада м

радма брмгада приступила сечи дрва коју су боем осе

округ: ступања пне у београдску брмгад!

осми ЖИ, ХИ! м ХЈУ мспумилн су постављену норму.

шилм су постављену морму. Најбољи, [У реон свабији.

мице на Рудним. Прво: дана рада мста«ла се нарочито молубарсиа чете њаљев |

ПОДАЦИ 0 АНЦИЈИ СЕЧЕ ШУМЕ НА РУДНИКУ |

паше ттре отиде је нз Београда из сечу дрва на Црим Врх радна [еди-

ко дама пре тога отишло је 180 чларадска омладинска | бригаде из других 'аду сем београдски реонм ММ, 1, МИА, ЈХ м УП према. | ћу је за више од 1907,

о ињ_________

сног батаљона. Омладинци који раде ма Руднику Формирани су у чете, батаљома м бригаде. Од њих хиљеду формиреме су четири радке бригаде. Формиран је штоб сече, Њега ни Пеоко Илић, мљан секретари! окружног одбора УСАОС-а Шебац, Владимир Вуко-

вић, члан секретаријата окружног од“ бора УСАОС-а Ваљево и Ђорђе Васић,

Поред овог штаба постоји један помоћни одбор у Горњем Милановцу. У њега су уши Жижа Ђурић, члан сресхог одбора фронта за такосски срез, командант места у Горњем Милановцу, секретар среског Мародно-ослободи. ког одборг м једем члам среског одбора УАОС-е.

Предузето је да се повећа број в0лова за 100 пари. По том плану би свих 6.000 куб. м. дрвета требало де буду прабочени ње 25 дана.

На Руднику влада ведро ресположење. Спонтано се развија такмичење.

Зесад роди 280 омладинаца из бес. тредсжог округа, 180 из Београда, 250 из крагујевачког округа, 170 мз Шапца, 160 из Ваљева, а 60 из чачсмеког округа.

аробела четири мепријатељска војнике. Смртно ра-

је у болнмцу # ту је све до смртм пе-

рањено другове » другарице,

Између многобројних пекета које је тих дана добио маршел Тито, налази се м једам моји су спраммли омладинци м жене Подриња. Њега је у Београд домела делегација од три омладичца ма мелу, се другом Миражићем Живојимом, чланом Окружног одбора УСАОС-а за шабачки округ, г са њим Перић Мивојко м Тодоровић Слободем.о_ клоне омладине м жена Подриња де љетација је предата лично другу Титу.

У срдачном разгозору маршал Тито се распитивао за рад омладине у њи жожом жрају и сећао се места где је борањно првих дана — ослободилачке борбе.

Говорно чм је о феликој улози коју омладина треба да одигра у обнови маше земље м учвршћењу позадине. Рекво је да треба у Уједињени савез окупити омладину што шире м да се не сме бити у: трема омима који су били можда денм мли услод тешкиж усложа окупације по страни _ од борбе, Нагласно је м њихов велики задетак: помоћ о пострадалим крејевима наша земље. Затим их је упутно да се повежу што чершће са омладином ИМ сточие Босне, која је добро развила борбу и рад мо има вишегодишње мскуство у томе. Дрина не треба да и греница која их раздвоје.

Кад су се враћали, омлодинци су помавњали Титове речи да но би нешто заборавили да кажу омладини _ свога краја. Они су те речи схватили као свети задатак којм треба де се извршњ, им су то обећали им другу Титу.

Прослава 100-годишњише смрти Крилова у сремским Карловцима

У Сремским Карловцима одржана је свечана приредба поводом | њице смрти славног руског баснописцае “рилења. О животу м раду Крилоза гожорила је Евице Тишма. Цео програм приредбе извели су пмонкри рецитацијама, извођењем довматизовоних +а Крклова као м једном хорски рецетованом басмом м једном која је зе ву прилику музички

Омљадмици ња раду на Руднику

Међу присутним је било м војмине Црвене ормије и бугерске војске.

одар Ви њи

у а