Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

по

мири; алп у бундеве п дувана клоне лишће већ на температури од 3—4'0. не због хладноће, већ што кореном мало воде усишу и тако биљка нема довољно сокова да лишће усправно одржи.

Исто јо тако и са асимилацијом. Лишће обичне траве што на лединама расте, раствара удисану угљену киселину већ на 1:5—8:5"0. Друге биљке захтевају далеко вишу топлоту, па да могу храну асимилисати. Највиша температура, на којој је биљка још у стању да асимилише, лежи око 50—60'0. =

Истина“ је, да обравовање биљног зеленила (хлороФила), као што смо већ поменули, зависи од светлости, али опет је оно бар у неколико зависно и од температуре. — Кад у рано пролеће, тек што се снег отопио, изађемо у поље, ми ћемо се обрадовати, видећи, да је ледина већ сва озеленила. Трава није могла за неколико дана да израсте, а није ни под снегом расла, већ је сад под упливом светлости и топлоте овеленила. Светлост је и раније — у зиму — на њу упливисала, па она опет није била зелена. Ово нам показује, да је број зимзелених биљака далеко већи, но што се обично држи, и да ваља у њих урачунати и наше траве и много друго пољско цвеће, и ако се оно у зиму не зелени, Зими показује баш и оно биље, које сваки у зимзелено рачуна н. пр. четинари, неку мрку или зеленкасто-мрку — зимску боју. Ова зимска боја — у колико се до сад зна — постаје услед ова три узрока: или се збере хлорофил, који је пређе равмештен био по ћелпчним дуваровима, у једну централну куглу, као н. пр. код свију зимзелених биљака; или се појави и нека црвена боја, која долази од једне у води нерастворљиве материје; код других опет јавља се нека, мрка боја, која долази отуда, што се хлорофил преиначи, н. пр. код четинара. — Све ове зимске боје повраћа топлота опет у зеленило, али то траје по неколико недеља, док је једна једита мразовита ноћ довољна, да ово зеленило у коју од горе поменутих