Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

14

боја претвори. Најнижа граница, на којој хлорофилна, зрнца озелене, лежи за, вишњу и кукуруз изнад 6'0. а највиша. "на 38'0. а за црни лук 936'0.

· Неке. биљке, а нарочито лишајеви, маховине и суве гљиве, па и имела и разна семења као да никад не могу да промрзну. Пупољци могу више пута да се смрзну и краве, па ипак да не трпе никакве штете, а младо лишће које се из њих развија, може лако да од једног једитог мраза страда. По неки пут, кад се какав орган смрзне, раскидају се његове ћелпце и онда он, наравно, мора да се сасуши и отпадне, па често, ако је то какав важан орган, пропадне заједно са њиме и цела биљка. Ако пак ћелпце остану читаве, онда је још могуће биљку у живот повратити, само ако се пажљиво и постепено открављује.. Ово се може овако растумачити. Кад се биљка, цела или какав њен орган лагано открављује. онда се враћају његовим ћелпцама, мало по мало, они водени _ делићи, који су им мразом одузети и слеђени, тако, да се обично мешање сокова опет повраћа. А кад. се, на против, какав орган напрасно открављује, онда се већи 420 воде излије у међучеличне просторе, пре но што су их водом сиромашни делови, који су је и дали, могли - да упију. Кад знамо, да се смрзнута биљка може постепеним крављењем опет у живот повратити, онда се може мислити, да је све једно, ма колика хладноћа да је била. која је на биљку упливисала, Међу тим то није тако. Свака биљка има свој известан ступањ осетљивости и ако се овај пређе, биљка ће промрзнути и више се ничим не може повратити у живот.

· Снег је врло важна чињеница по биљно газдинство, јер он чува биљку од убитачног мраза. Зиму ће осетити само они делови, који нису снегом покривени, н. пр. стабло са лишајевима, гљивама и маховином што на њему

1 (пбрретћ (Воћ. Лебипе) је, опет, из једног опита дошао до са свим противног закључка,